Просветни гласник

чланом вег 21гае сиромах, ћег 91и|ггф1где искрен човек, ћег ЗЗбје опак човек, рђав човек; ©гђабепеб (без члана) оно, што је узвишено; ђсг Шиде паметан човек и т. д. Погрешно пише дгеб (стр. 81) м. д№, дгеВЈ (стр. 69) м. дгб1, дјпд место дјепд и није досдедан у нисању |§ и [; на пр, ©епијз место ©епи(§ а у множини иише ©епЗДе. На страници 81. шап 1[|е{ место п друге погрешке као 16епћ§ место абепћз, 91аф4§ место паф!§. свуд И место 51 и т. д. дрлшм да су 1арзим са1аип. У немачким књигама, којима се наше школе служе, наилазимо сад на правопис дгпд, дЈеК «Ге1ц1, 91&епђ§ е1с. сад на правопис дтепд, дгб, д1б|"1, а&епђ§ ек. Први налази се у књигама, које су издане у Србији, другп у књигама, које су издане у Аустрији или у Немачкој. По моме мишљењу требало би поставити један правоиис и мислим, да би било најбоље усвојити правопис берлинске конФерендпје од г. 1876. Овим правоиисом, који је израђен на основу филолошких истраживања, служе се сада све школе у Немачкој и у Австрији. Истина правопнс ка.о дае&, дгеб^, дтд е(с. налази се и у књигама Бг. Ба1пе1-а 8ап(1егб-а (:8}огјсђ1аде ?иг бе(1[1еНипд ехпег етпђеМиђеп 9Јеф{|фге16ипд |иг Ш1= ћеи1јф1ап6. ЗЗегПп 1873—74. — •О«ђодгарђ1јфе§ 6фи(и)бг1ег6иф 1875. — Ог1ђодгарђ1|фе8 ЗБбг« Јегбиф 2рј. 18 76); јер Сандерс није ишао са својим истраживањима даље но до Лутера и понајвише се ослањао на изиз и местимични изговор. Да ли би у новоме издању тих књига, које су пзашле пре конФеренције, на којој и он учествовао као важан чинилац, остао нри своме правопису дгеб, дјид е1с. је друго иитање. За доказ, да треба писати дгђ .. . дгепд . . . аБепћз .. . нека нослуже цитати из нрппознатих дела: Веи1,8сће ОгапппаИк уоп Јакоћ Сгптш, згпеИе 21и§даБе, пеиег оегтеђг1ес ?166сис! бсјогд! бигсђ бсћегег I. Тћ. — Бг. Р. \\'ШошИгег : Неи1бсће СгашаИк. (У^иг Е1п1ићгип§ П1 еш Ие!еге8 Уег81ап(1п188 (1ег ПаиИећге шк1 ЕогшћП(1ш1§.) Садашње време од глагола дебеи гласило је у старо-немачком језику к!ри (Сптш ©. 779), у средњо-немачкоме дЊе (Сгпиш 6. 857) а у новонемачкоме: дебе, дг6(1, дгб1, дебсп и т. д. — На стр. 903—904 вели Грим: „пп уегћаШиз Дез е зи 1 ргаез. 111(1. з§. сИе упс1Ш§е алШегип^ с1авз регз. I. е ипс! ке1п г ћекотт!, 1о1§Исћ

111И 1,ргае8. СОП1. /изаттепШП: §еће; II. иис! III. ћећа11еп г: дг6[1, дгб!" — На стр. 906 вели: „1п е1пј§еп Ш1еп ћа! 1п1аи1епс1е §етп1а1а сНе а11е уоса1кигге §еге!1,е1: пиптј!, пгтт!. Веј аис1егеп вулсореп с1ег II. иш1 III. 8§. зсћсуаик! сНе аизргасће (дакле еамо пзговор) 2№18сћеп дгб! ипћ д!6{ (дгеб! аи| Пеб1 гегтенћ)." Вг. К. ДУШеппз^гег стр. 210 вели: »Ве18р1е1е 81оШсћег Апа1о8'1е ћИсНт^еп впк! сИе ТЈтћЛ(1ипд с!ег I. Регкои 8§. Ргаев. 1п(1. гф дгбе П1 сНе гф дебе тИ Ап1ећппп§ ап с1еп Р1ига1 гогг дебеп;" и стр. 206: ,Беп Рогтеп >зи дг6(1, ег дгБ1, дгб! 81ећеп а11е апс1егеп Ропиеп (1ез Уегћит8 дебеп ип1 ћет б!аттооса1с е дедепибег, \уеП П1 с1еп Еп(1ип§еп, уог Јепеп с1ег 81аттуоса1 е ћНећ т аНегеп /^еИеп еп1 а 81аис1, ипс! 111 (1еп Еп(1ипдеп, уог с1еиеп с1а с ги г ^игсЈе ет г ос1ег и егПћаПеп \уаг. С обзиром на дгеид вели Грим (стр. 863): тШе!ђоф6еи(јф: ћ) пггдеићз егјсђеЈт бге а11е (ога §ап^е, ^епдеб!, §еп§е1 тоећег гт ргаез. 1ис1. поф гп(.; боф [шб гђг пбсчд ђа§ ргае!. дгепс, дгепдеп (псбеп дје, д1еп§еп); и на стр. 901: иеиђофбеШјфј егпзе!пе сопји §аНопеп : |аИе, |ге! [аНеи ; ђаНе ђгеН ђгеНси ђаНеи. ђапдеп ђгепд ђгспдеп ђапдеи, |аиде (геид |тепдеп јаидеп; — ћа§ ргае1. дгепд раг1. дапдеп ђа{ егп ииогд. ргаез. §еће. д6ћ81, §ећ1, 1п1. §ећеп (ођпе зтое1(('1 ап§ тћ<1. цеп, дез1, ^е!, епЦргипдеп. Псто тако ишну се у свима немачким и аустријеким уџбеиицима ирилошки изрази као тогдеи?, ађсић^, наф1§, јотг1ад§, беГзсНеп е1с. малим почетним словом и то не без узрока. ШПетИгег вели на стр. 229: ћпгф ЗЈјоНе 8 гпнд (шћ Ргопопппа, Ас1уег1)1а, РгшробШопеп иис! СопјисИоиеп сн1[1апђен. 91и8 ћегп Зићб!. „Жаин" еи1(1аић ђигф 3)оНегнпд ћа§ Ргопошеп „гпап," 6а§ игф! пгеђг тоге 6а§ 6и6[1ап1ш ги ћеп оћИ^иеп Сазиз дебгансђ! ипћ пгф! пгеђг гпИ бет 9Н1г{с1 оегђнпђеи тоегбен {аип. — Ас1 уегћха јгнђ аи§ ђег ©гирре гзон 2а}и§1ошеп ђегаи?де1ге1еп, јн тоеГфег (ге нгјргиндНф дсђбг1сп. в Е1и§8, Нпкз . ћегеПб" тегћен тф1 нгеђг а1§ СепШуе етрЈннћеи..... ћге бипНгои ђгејеб СгеиНт г(1 аЦо ин 6ргаф6етои1"§1(егн пгф! нгеђг 1еђспћгд. ®ај§ аисђ 6а§ ,8" пгсђ! теђг а!§ СгепНтиМх де(иђН тоггђ, ег(геђ1 тап 6агаи§, 6а|§ ћа§је!6е ан А(1уегћ1еи 1п11, тоге „(Не8бе118, јепзеИб, аПеп^аПз, ^гозеепНгеПб," бгс егденШф аћзо1и1е АссизаИуе (гпћ ипб агг Ас1уегћ1еп „пеиегсПп«8, а11егс1тдз," бге игјршпдНф СепШте р1иг. јгпћ (пеиегсНп§е, а11е1'(Нп§е) — То исто важи и за иаф1§, где наставак генитива долази до