Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

именице женског рода, која га никако не може имати осим као адверб и тада се мора писати малим почетним сдовом по истој аналогији, по којој се пишу |аИа (од 5а11), (од $ђег1) итд. мадим почетним словом. У српскоме језнку треба заменити ове речи српскима: капија — врата (велика врата) башта врт, градина, баштован — вртар, градинар, нужда — невоља сигуран — обезбеђен, безбрижан, амФибије — водоземди, и исправити ове погрешке : од горе — озго велељепан је скована реч и погрешно напис&на, окруто (стр. 73, 8 пр.) није српска реч, сломију (стр. 55, 13 нр.) м. сломе ласкаоца (сгр. 55, 13 пр.) м ласкаваца, у 21 виду 21 круга 21 омеђашену 21 сенку за примедбом 21) 1шг|оптд, што значи округласт, округао, наступела (?) бура (стр. 57, 14 пр.) борбу био м. бој био (стр. 18. пр. 19). Стран. 1 прим. 2. Променити и поправити је све два? У приметби 5 стоји: „број за врсту." Дакле згоетегГех и то не значи „ све два". Такав превод начннио је писац путем криве аналогије према г|1 тфЈ ехпегЈет није све једно' - ', Из свега, што сам навео, излазе ове мане : I. у синтакси, која је о државноме трошку издана и за школу примљена : 1.) Де#ениције не одговарају ствари или су са свим погрешне и неразумљиве; 2.) нема важних ствари као : о особинама у употребљаваљу времена и начина у независној реченици; правило о употребљавању именица, које значе меру и количину и завпсних од аих именица, које значе мерену или бројену ствар ; у конгруенцији атрибута није пажено па разлику између српског и немачког језика у иростим бројевима; изостављено је правило о реду речи у сложеним реченицама начнном подређивања, ако је реченични ред обрнут или кад су свезе изостављене ; нема правила о месту појединих споредних реченица; нема науке о нрепозиционалном објекту и о преокретању директног говора у индиректан и т. д.

, 3.) Има по нешто и сувише и то : од сваке врсте реченица, од већине падежа и у науци о атрибуту и апозицији по две и вишедеФиниција; сувише је, што се говори о придевским облицима што уираво иде у морфологију. 4.) Партија о сложеним речеиицама садрлш у себи само имена подређених речепица а не говори о њиховом спољашњем и унутрашњем склопу ; партија пак о предлозима је израђена за речник, али не за синтаксу. 5,) Сав распоред синтаксе не одговара захтевима синтаксе, II. у рукопису : „примери за немачку синтаксу :" 1. Распоред примера је неудесан, јер раздваја оно. што треба да је спојено и спаја што треба да је раздвојено. 2.) Нема примера за препозиционални објекат, примери пак за препозиционални адвербиал разбацани су по целој књизи. 3.) Немачких је примера, врло мало, свега 268 тако да на једно веџбање, којих има 47 долази просеком по 5 примера, који због једноликости а и с тога, што их не провејава баш свуда класичан стил и што није Фразеологији поклоњепа ни најмања пажња, не могу ни у колико служити ученицима за углед. Примери као : ©1егВеп гј! егђађеп (где ?) ©4аг1е, аиЗдегоасђјепе ЗЛаппег |хпћ ћге 6е(флћепј1еп. (?!) ©еЈјсп ©1е јкђ ипћ ђбгеп бте пиф ап! — 2>и ђа(1 ђгсђ деКифђ!. — Штпш 6ф1аде етеп ЗЛепјфеп гоегје тасђеп? — @т ©фи1ег ЈеђИ. — Зф 1аи|е. — Зф гоегђе 1аи|еп. — Зф ђабе де!аи|1, ек. не одговарају разредима којима су намењени. Ово су у главним потезима замерке на номенуте књиге г. М. Живковића. Што сам се у своме реФерату дотакнуо штампане и већ усвојене синтаксе, учинио сам с тога: 1. што су оба дела тесно једно за друго везана, 2. што се писац у својим практичиим примерима на дотичне §§ позивље и 3. што нисам ни у реФератима поднесеним Главном Просветном савету нити у јавној критици нашао оцене на поменуто дело. Руководећи се изреком : ,(ЈШ8С[Ш8 ез, пов1ег егјз ноМз^ие есИззега тега" и имајући пред очима јединствено корист и напредак школе, иеказао сам без икаквих обзира све што ми се свидело у овим књигама погрешним ; јер сам тога мишлења, да се у интересу