Просветни гласник

аАПИСПИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

школе не сме и даље ћутати о таким делима, ако нисмо ради, да нас коре немаром према недостацима у књигама школским. С обзиром на све горе наведено мишљева сам, да се књига „Примери за немачку синтаксу од г. М. Живковића" не може иримити за школску књигу оваква каква је. Но пошто се одавна осећа иотреба таке књиге усуђујем се предложити, да се писцу с обзиром на то што је већ његова синтакса са таквим манама ушла у састав школских књига, ставе ови услови: 1. да свој састав „иримери за немачку синтаксу" још једном скроз прочита и иремапримедбама поправи и допуни; 2. да да примерима, које мора умножити, такав распоред, који би одговарао захтевима синтаксе и да уз дотична веџбања, дода она синтактична правила, која Је у својој синтакси или погрешно навео или изоставио. Благодарећи Главном Просветном Савету иа поверењу, којимме је овом приликом одликовао, оста-јем 22. Априла 1889 г. У Београду. с највећим »оштовањем Владимир Малина. За овим је прочитан реФерат о истоме рукопису од г. Љубе Стојановића, проФесора, који гласи : Главном ГЈросветном Савету Одређујући г. Вл. Малину и мене да нрегледамо „Примере за немачку синтаксу" од г. М. Живковића, Главни Просв. Савет сагурно је имао на уму, да ја прегледам језик у српским примерима. Ја сам то и учинио, и у овоме што иде у кратко ћу изложити како је овај посао израђен. Будући да су српски примери превођени са немачког, то је у доброј ноловини задржан исти ред речи као и у немачком, илије иревођено од речи до речи, како не одговара српском језпку. Да би се видело како то изгледа ево неколико примера са првих страна: променити и поправити је (све) два; — . . . . јер вредноме човеку завирп глад истина кроз нрозор . ..;—. .. јер она осећа као и ти бол; Извесни људи имали би врлина, кад би поваца имали; — Најстарији брат узео је за ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1890.

жену ....; — Хоће ли двадесет минута после четири или двадесет и пет минута пре пет часова доћи ? — Лукавством надаше се непријатељ, да ће град заузети, но то не испаде за, руком ни лукавством ии силом; - Попуштање не признајем ја увек као л^убав ; — Да живи Краљ ! и т. д. и т. д. Ово је сигурно чињено за то да се ученику олакша превођење. Да би то иостигао писац је сем тога често стављао поједине речи у заграду, и то час оне које су у српском језику нотребне а у немачком се не преводе, а час опет обратно, тако да се ученик мора збунити не знајући шта ће радити с оним заграђеним речима. Н. пр.: Гњев квари најбоље (људе); — Ја вам Дајем једну (од) оних књига ; — Сваки добар човек жели (да) се одржи мир; — Пошто гвожђе у води потоне(!), то је (оно) теже од воде; — Дању треба човек да ради а ноћу (он) треба да се одмара; и т. д. Па и то није све. Нема готово ни једног примера у коме не би била по једна или више прпмедаба, како да се при превођењу помогне. Тога је тако много као да ученик одмах после буквара прелази на ове примере. Неке су примедбе могле изостати, јер се и у српском може употребити иста конструкцпја, н. ир.; Гусеница постаје лептиром; Певач се назива вештаком 1 ); — Најискренији пријатељи често постају најгрђим непријатељима 1 ) ( г први пад.), а свуда првп пад. може доћи и у српском ; или : Вогиња Дијана беше владарица (над) дивљим животињама 1 ) ( 1 ' други пад.) место: Богиња Дијана беше владарка дивљих животиња; или: Крститељ 1 ) Јован проповедаше у пустињи. ( Ј ) иза имена, или : Ти ћеш се негде стидети (због) свога рђавог живота ; или иа послетку : Власт скиде овог неверног чиновника (са) звања 1 ) (') додај вет [његов] и употреби други пад.) место : Власт лиши овог неверног чиновника његовог звања; и т. д, Мени се чипи, да кад би се ученик постепено уводио у немачку синтаксу, не би било потребно кварити српски ред речи, нити би требале оволике примедбе, Ако је ученик из синтаксе научио и ред и речи и употребу њихову, онда мора умети сваки српски нример правилно превести на немачки, без икакве помоћи. Тиме он баш и доказује да разуме не4