Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

На дослетку. 12. У опису Дунава (стр. 56.) вели г. Ризнић, да ова река, но својој дцжини, долази „тек на треКем. месту европских река, а по количини воде она је на ирвом месту." — И то је погрепшо; јер Дував долази, дужином својом (2780 км.), одмах после најдуже јевропске реке Волге (дужина: 3180 км.). У оцену података из српске историје којим је г. Рнзнић зачињао опис појединих места на Дунаву, не смем се упуштати, јер не осећам довољно спреме из тога предмета. II. 0 језику, какав је у овом рукопису, могу рећи, да сам једва могао веровати својим очима, кад угледах опако огроман број крупних погрешака граматичких, стилистичких а нарочито правописних. Ево примера: 11. Граматичке догрешке: око пола дна (м. дана); — што ће давна моја жеља бити испуњена; — пут за у село; — који би се усудпо прећи зидовама његовнм ; — куда он беше неку служ.бу имао; — ја се приближим код њега; -- (Реја) роди два близнаца; — он их позове код себе\ — поди зајуЛи; — мене, себе (3. пад); — лађа се заустави у селу Дубравици; — остров'«м^ и островте (м. островце); — шљам (муљ); — брежулает; — на тај камен млоге су се лађе разбиле; — кугле које су о Јвозденим ланцима приковате; — пароходска станица; — житељ: — тај град није млого стар; — бегају; — тако нлатише главама те крвопије (дахије); — читавмж два сата; — иребацмвај^и; — земунице или бурдељи; — нловела; — и т. д. 2. Стилистичке су ногрешке на пр.; Дунав се пружа кроз равна поља.... као оно шарена дуга ареко ведрог неба; — Дивно је за иста било гледати у овако величанствени изглед Београд; — као оно бели орао кад се узнесе под облаке.... нсто тако и београдски град поносно се уздиже...; -- водени залив; — У Београду је седиште највеће госиоштине наше; — Ианчево је... варош у Банату куда тако исто као и у Србији наша браћа 5анаКани живе; — у песми се описују и такове личности, које су догађаја на сто и више година живели; што год је ток река већи, тим даље и она кадра је да носи све веКе терете; — човек који је рођен у равницама; — ко-

рито је Дунав врло бурно; — у Голубињу имају леиу школу и још лсашу китњасту и дивну народну ношњу; — и т, д. 3. Правоиисне ногрешке. Поаајвише пада у очи ногрешно делење речи на крају врсте, као на пр. ца»рство, при=нцом, су»нчане, ст = радала, зему = нско. огра = нци, ри = мсве, ту=рске, Ту = рци, во=јска, Па = нчево, балкан = ско, ко = рне, мо = рнари и т. д - ; - па онда шанчеви Л.аодонови ; Мезнја суиериорес и инфериорес (Моез1а зирепог, 1иМпог); Монс Аурес (аигеиз); „Ромуло убије Рема и назове град своим имепом „Рож" што ми Србп изговарамо Рим"; Дарол Џихад (м. Да?/л Цихад, како су турци звали Београд); — даље пише г. Ризнић: нехтедо, незнадо, не обнчно, не престано; сво; одма, Фала, теде, вата, од (ход); гонење, оделење; населбина; остр во ; посеко, помого; млого; шес; и т. д. — Кад још додам немарљиво испнсане речи; Румуска (Румунска). ното (пошто), људсе (људске), зељана (зевљана) и т. д., па најзад и сам наслов овом спису: ,кроз Домовину онда сам прилично исцрпао све што се има замерити овом злосрећном књижевном огледу г. Ризнића. Слике, којима је г. писац наумио украсити своје дело, израђене су — по мом нестручњачком мишљењу — тако лотпе, да не налазим за иотребно изрећи свој суд о њима — оие су испод сваке критике. Према свему што довде рекох о овоме спису, мишлења сам: да га неваља откупити и штампати о државном трошку, а још мање поклањатп ученицима основне школе. Рукопис, заједно са сликама уступио сам кратким путем г. Драгутину Топлици. овд. учитељу, као другом реФеранту. Изјављујући Главном Просветном Савету и овом нриликом своје одлично ноштовање и своју најтоплију захвалност на поверењу, које ми је изволео указати, јесам 27. Марта 1889. год. у Веограду. Повизан Стев. Преди^, проф. I. беог. гимпазије. За овим је прочитан реФерат с. Драгутина Топлице, учитеља, о истоме рукопису, и тај реФерат гласи: