Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Главном Просветном Савету. Писмом својим од 15. Марта т. г. СБр, 112 изводео је Главни Просветии Савет нослати ми рукопис „На Српском Дунаву" с 13 илустрација, од г. Мијаила Ст. Ризнића учитеља, да нрегледам и кажем своје мишљење: да ли се може преиоручити за иоклањање ученидима основних шк иа, те да министарство, ирема ионуди иисда, откуии. Писац „На Сриском Дунаву" одмах у почетку вели: „Кроз Домовпну" а међу тим путује Дунавом од Београда до Радујевца! За тим гели да је свршио 8 разреда основне школе у унутрашњости Србије па је, из жудње за науком, отишао са својим братом у Београд. Његов је брат добио за учитеља негде у крајинском округу, па је морао да путује Дунавомаса собомјеповео ињега„године187..-те". Део овај рукопис, који износи 14 писаних табака са 13 илустрација, ради лакшег прегледа, поделићу на земљоиисни и историјски део, и на илустрацију, а на послетку говорићу о језичкој и педагошкој страни његовој. 1. Земљописни део, Писац, говорећи о изгледу Земуна, вели: „Још из далека виде се лепе цркве земунске и млоге зграде за станице жељезничке и лађарске." Жељезничких зграда у том времену није било, а последњих нема ни данас тако великих да могу, на први поглед пасти у око. А погрешно је и говорити о Земуну, кад је тема пишчева „Кроз Домовину". Оиисујући зграде у београдском граду вели, да се у горњем граду налази и црква Ружица (ст. 4). А при опису доњег града вели за лађе: „Ту су оне и грађене, па су се одатле разилазиле низ Дунав и Саву и т. д. (ст. 6). (месго уз Саву). Смедеревеке винограде описује овако: „Они брегови више вароши рађају красно бело грожђе „Смедеревку" од кога се нрави добро вино". (ст. 17), Упоређујући Смедерево с Београдом, писац вели : „Варош ова има исто тако згодан полозкај као Београд и напредоваће као и он."!? По писцу острво постаје овако: „На тако влажно землшште нанесе вода разно семење од биља и дрвећа, те ово иикне и подигпе на том месту острово." (ст. 19). 0 дунавској равници од Кличевца нисац вели : ;; Од овог места почињу се обале дунав-

ске с десна и лева уздизати, нестаје оне равнице коју смо од Београда непрестано гледали" (ст. 21). Овим нисац побија оно, што је рекао на страни 5-тој и 13-ој, где вели: „С десне стране виђаху сеголп брегови Кајабурме, а у дно њих до самог Дунава ; на подножју једне кбсе белило је се село Вишњица". Даље, сриска обала постаје све стрменитија и бреговитија, и т. д." При опнсу Базјаша (ст. 21) писац сам иротивуречи, јер вели ово : Ја сам за то време (треба док је лађа стојала) гледао жељезнички воз и дтијо се његовој иаирави и брзини. Онда у Србији не беше нигде жељезнице , те сам због тога и ја тако жељно гледао је;" А пре тога (ст. 17) ређајући шта има у Смедереву, споменуо је био железничку станицу, коју је и прецртао са неколико железничвих кола сл. 4Говорећи како ветар разноси живи песак^ вели ово : „(а то бива брзо због дувања јаких ветрова, које овде „Кошава" зову).« Сви ветрови који тамо дувају не зону се једним именом „Кошава". Писац не разликује варош од варошице. Тако, при причању о Воликим Градишту вели: „У том причању угледасмо и варош Граднште." „Путници су излазила и улазили у лађу, аја са крова њеног посматрахову варошицу." Даље писац побија истину, јер вели : „Како се ова варош налази на крајевима стишке равнице, то се у њему врло много тргује са житом, и т. д.„ (ст. 23-24). Онисујући Доњи Милановац и његова становништво, писац понавља у два нодужа чланка једну ЈЈСту садржину. (ст. 33—34). 0 доњем Ђердаиу, писац вели: „Стари Римљани, да би избегли ово страховито место за, лађе ; коиали су са леве (српске) обале големе канале и правили велике насипе, а воду нагонили у те канале те су им туда лађе ишле." (ст. 47). А зна се да је, десна обала Дунава сриска, а не лева, као што нисац вели. 2. Историјски део. У овом делу има мање погрешака него у земљописном, Тако, говорећи о историји Београда, вели : „Наши Срби под Карађорђем, Јанком Катићем и Васом Чарапићем отеше га последњи пут од Турака 1807, године после дуге и мучне борбе." (сг. 8). А зна се да Катић није био при заузимању Београда, нити је заузеће Београда било 1807.