Просветни гласник
ЗАПИСНИК Г.ЈАШ10Г
просветног савега
33
године, као што писац вели, већ је било 1806. године. При опису градова, писац је умешао и опис варошп: „Градови су имали важносги само дотле док нису топови, пушке, динамит и друга разоравајуКа срества проиађени ; од тада н.их замењују земљани опкопи и шанчеви те их у новије време ретко ко и подиже. Али опет зато наш Београд врло нагло напредује. Постављен на сучељу Саве и Дунава, он има врло велику будућпост за трговину и за кратко време претекао је млоге чувене вароши европске." (ст. 11). Даље, писац вели о Смедереву : ,Турци беху на први глас о устанку Карађорђевом, уговорили са Србима: да Турци живе у једној половини вароши и у граду, а Срби у другој полутини. Сре/хином вароши текаоје иоток ираздвајао та два краја. На потоку беше ћуприја, на којој је увек стража турска чувала." (ст. 17). Говорећи о неком старом мосту преко Дунава вели : „Тим мостом ирелазиле су млоге војске, и били се млоги бојеви између Срба, Маџара и Турака " (ст. 22). Мост, који писац спомиње, био је још за време Римљана, када се није знало за Турке пач Балкану, те за то нису могли ни горњи бојеви бпти које нисац помиње. 3. Жлустрације. Н1то се тиче слика у овом рукопису, могу рећи, да ћу врло марљиво израђене и умесно употребљене: свакаје стављена после опнса онога места које Је прецртано. Сумњам да је иисац могао нрецртати Београд и остала места у оно време, кад је, као ђак III. р. осн. школе, путовао са својим братом од Београда до Радујевца. Јер одмах у почетку описа Београда вели: „ Ја сам ту слику прецртао те је износим пред моје драге читаоце, сл. 1-ва". Сем тога, писацје_ у илустрацији вароши Смедерева прецртао и један део жељезнице с вагонима, и ако у оно време није било жељезнице у Србији ! 4. Сраеки језик. У српском језику има доста погрешака. Садржина је на много места сувопарна, а стил рогобатап и са рђавом интерпункцијом. Даље, писац није пазио на растављање речи и писање истих. Осем тога није пазио на избор речи, те је употребљавао многе туђе речи, место лепих српских речи: „Тороњ од Саборне цркве, визоке и лепе куће на венцу калимегданском и млоге друге зграде блисиросвктни гдасвик 1890
таху се чаробно у јутрењој светлостп; а плави брегови око Авале трепераху од румене светлости сунчане." (ст. 3.); „Земље које имају доста угља а обдарене су још и знањем и вештином, права је благодет." (ст. 30); „Гроцка има : лепу школу цркву пошту телеграФ и царинарницу." (ст. 13.); — „Опазићемо да се песак у бари спушта мирно доле на дну баре и ту се таложи". (ст. 19); „двају држава", „трн километара"; „укратко рећи", »неби", „једанпут«. „неочисти", „незна", „теда", „пај боље", „у ступити", „учинити", „нај слабијег"; „виђаше се" (место виђаху се), „их" (место га), „близо Неготине" (место бизу), „ила" (место има); „књазкевог", „жељезничке", „оделење", „млоги", »гди"', „књаз", „усљед", „одма", „посеко" (место посекао); „дивијо«, „бијо", „друкчије", „одпочне", „одкуда", „разоравајућа средства", „шанчеви" (место шанцеви) ; „Грочанска", „Вам" „Дунав.", „Подринског", „Југо-Исток", „турке", „маџарима", „дунава", „поречана", „немци", „каменици", „крајини", „неготинци", „ћуприја", (место мост); „Фабрика" (место радионица); „терзија" (место кројач); „ финп« (место лепи), и т д. 5. Цедагошка је страна овога дела добра. Писац је на неколико места зачииио свој путопис са извођењем моралних поука, као што су : Прича о виру Радомировом (ст. 40) и о пресељењу Срба у Аустрију (ст. 12), и т. д. Распоред опнса појединих места није најбољи, јер је писац прекидао причање о једном месту, па је прелазио на причање другог места, и доцније се повраћао по ново на причање о оном месту где је стао, Рукопис „Кроз Домовину" и норед својих добрих страна има и лоших, па с тога се не може примити за поклањање ученицима о годишњим испитима: 1. Што садрж. дела не одговара заданој теми; 2. Што писац није поднео цело дело, него само један одељак његов, по коме се не може судити, колико ће још оваких одељака бити, какви ће и колико ће бити. Ако би Главни Просветни Савет изволео иримити овакав недовршен одсек од целокупног дела, онда би свакојако требало да нрими и остале одељке истог дела, па ма колики и ма какви били ; 3. Што има погрешака како у земљописном тако и у историјском делу, што се види из наведених примера; и 4. Што је српски језик доста рђав.