Просветни гласник

46

Моралне поуке предавао је у оба разреда потЈшсаии по нрограму, који је овом заводу иослан 28. Октобра 1888. ПБр. 12.002; а према паредби господина министра ПБр. 2230. У I. разреду свршени су одељци: Дете у иородици и Дулсности ирема еамоме себи; у II. разреду то исто, и још скраћен III. одељак Дужности према друштву. Због малог броја часова, који је још и внше смањен раније држании испитом, овај се последњи одељак ннје хмогао довршити лагано и ошпнрно, него су многе ствари морале да се пређу летимично. Ученици за овај предмет иису имали никакву ручну књигу, него су га учили из несама, иарочито народних, иословица и мудрих речи што се налазе у првој читанци за гимназије. Осим тога читане су им или иричане згодне нрииоветке, народне и иеколико из стране књижевности. Желећи да их навикие на рад код куће и размишљање о оном што чују у школи , а и ради веџбања у лакшим писменим саставима, потиисани је забрањивао ученицима да одмах у школи бележе оно што им се нрича или чита, него је захтевао да то прво тшкљиво саслушају и запамте, па онда да код куће самостално и својим речима напишу. Те им је саставе после прегледао и понрављао. Поуке из тих прича ученици су обично сами изводили. Сметње при предавању овог предмета биле су и биће још за дуго: немарност и неиажљивост родитсљска у домаћем васпитању, и оно погрешно мишљење: да су са себе скинули бригу о деци кад их даду у школу. Аеио иисане и Цртање слободном руком. Оба ова предмета била су целе гогипе у рукама једног нестручиог хонорарног наставника, и ио том се овде не може говорити ни о каквом иаучном ме-

тоду за предавање ових венттина. Потписани је скромног мишљења, да би боље било никако и не предавати ове ствари, него ли предавати их тако , да се деца навикиу на аљкавост, неиравил.ност и иовршност, као што је то случај овде. Кад човек прегледа ђачке цртеже у овој школи, види, да су деца просто изгубила укус за цртање. Музика и иевање пису до сад у овој школи никако предавани. Гимнастика и војно вежбање. По што у овој школи нема никаквих гимнастичких справа, то се може говорити само о успеху из војног вежбања, а он је иовољап. Предавач је био једап пешачки капетан, а номоћпик му пешачки наредник, и они су доста труда уложили. Због оскудице локала, зимус, кад је био велаки снег и јака зима, предавања су из војиог вежбања била обустављена од 8. Јануара до 27. Фебруара; али то ипак није сметало уснеху. Писмени задаци у школи давани су и ноправљани онако, како је проиисано правилима о задацима. Оцепе из задатака редовно су бележене, али је осим тих оцена сваки ученик добијао у сваком двомесечју и по једну, две и више оцена из говора. 0 наставничким изостаицима јављаио је свакога месеца. Из тих извештаја може се видети да није било много изостајања. Највише су изосгајали: наставиик Фраиц. језика, Зоологије и Ботанике (свега 35 часова) и наставник Географије и Срнске Историје (свега 39 часова). Први због тога, што је био краљев комесар при изборима за Велику Народну Скупштину; а други због своје жеиидбе. Стање ученика у школској 1888-89 г. дини у овој је школи овако: