Просветни гласник

«03

ПТЕ о, ; СкШЕ Ј" РО ЈСВРШЕ' Храна има сидног утицаја и на нарав животиња, што ке лепо носведочити овај нримср. У Новом Селапду живи дрни панагај, Нестор назват, који до скора је1)аше само цвеће и сочне биљне сгрукове, у последњем пав времену прммио је нову навику, да лоче скорашњу крв заклатих оваца. Та страст толико га је обрвала, да сад и на живе бравове насрће, па им крв снше. Пошто је постао стадима опасан, људи су га почели нагло истребљавати и чав су му опстанав ставили у пигање. Ношго је човев својим умом заузео најважније место наземљи, то он као господар свег живог света према својој користи или штегн све створове делн на две категорије: на штетне и корисне. Оне назива кориспим, који се храие онпм што њему шкоди, као инсектима; којиизкједу шго и човек за свој онстаиак ногребује, као жита или домаћу живипу, он их крстн штеточињама и утамањује их свом силом. Од корисних птица на нрво место долази ласта, која се код нас срећом прнлпчио чува и иоштује као света птица и наговештачица пролећа. Пре, док ја свет нобожпији био, деци је строже забрањивано да ласте пе дирају; осим тога њеном иређашњем великом размпожењу много су донрпносиле и старе илетпаре, а оеобито високе двокагнице са широком надстрешницом, где су уз рогљеве врло згодно прнлепљпвале гнезда. Ја се врло лепо сећам још из детињства, како су по шабачким улицама читава јата летела, а ми им нравац снречавали, ухватнвши се по неколнко нас за руке. Многн знају колико.је цросоЕтаи глАсиик 1890.

Д Е

1'Ак) хиљада гнезда било у шабачком граду, кад су Турци били. Било је кућа, да се испод крова од ластиних гиезда нигде није могдо видети празно месго. Сад је пак са свим друкчије; старинских кућа нема, дашчани кровови с баџама спадају у реткост, а на лепе с ноља украшене куће газде не дају ластама да се настане, и осим свега тога модерне су куће и пезгодне за гнезда, јер имају врло кратку надстрешницу , да би их могла од кише заклониги. Временом, кад свет буде благороднији, ваљда ће се и ласте више штитити. По самом спољашњем изгледу ласта је створена, да инсекте истребљује, ногледајте само коликајој .је чељуст, на ждрело, да целокуиног лентира у лету нрогута као ништа; то исго чини с мухама, комарцима и свом осталом жгадијом. Шума је прибежиште и легло свих могућпих шкодљивих инсеката и лептирова, нарочнто њихових ларава и гусеница. У сваком трулом грму, обореном нању, старом дубу с испуцаном кором бубе се не дају избројаш Ако мало себи труда дате, наћи ћете -у тим склоништима ове утаманитеље шуме: глоговца, разне љиљке, иреље, лигијаше, ситке, главоње, ленте, дувне и стогине других лептирова, а норед њих учаурене н ларве од јеленка, злогука, сијаеет дрвомораца, рилаша, црвоточњава и т д. У шумарским апалима има доста занисаних несрећних година, када су се гуеенице у извесним шумама на милијоне размЈОжиле, ^ве лишће обрстиле, шуме исушиле , или су мезгро и дрво тоЛико расточиле, да је опет нронаст шуме следовала.