Просветни гласник

608 ".V-. . п т I чеви, алписке кокошке и т. д., али с иаступљењем тонлије клпме повукао се у брда. По врху Копаопика од певачпца из , доље може се видети сврачак, како скакуће по кржљавим вењама или како уловљене лептироие, бубе и жабаце набада па трње, да у кишним и ветровитим хлалпим дапима има шта да једе. Наш одличпи јужпословенски зоолог, Спиро Брусина, говорећи о ретким пашим птицама, спомпње у Далмацији ове врсте, које у Србији за сад нису позпате, али њихова егзистепција није искључена, изузпмајући чисто морске , од којих такође по неке к нама зллутају, као : Сигзоггиз даШст, НорЈорГегиб вр/позиз, Рогрћугго втагадпориз, НоттаГегга тоШззгта, А/са 1огб,а и Ргсиз 1А1{'ог(М. У Обидској бари код Купинова убијена је ретка чапља ВиЂиГсиз ЉГ8, које Ке па сигурно бити у мачванским барама, јер је Купиново баш преко пута од Србије. Раззег ПаИае долази често око Метковића и Наума у Далмацији, а виђен је и у Херцеговини. СеШа зеггсеа са свим је обичиа неретванска птица. ШгигиЈо ги('и1а гнезди се такође у неретвапској долини. 8ахгсо1а /бокеШпа долази обично око Дубровника и у Херцеговину. Ш&аеШв БопеИп гнезди се у Херцеговини. 81егпга сазрга долази чесго јатима у Боку Которску. Од свих побројаних врста ни једна није копстатована до сад у Србији, а зашто, рецимО, не би могло бити херцеговачвих птица у ужичком округу и Подрињу, чије земљиште има велике сличности и које један исти планински сплет сачињавају. Јелпог јас/греба, АМиг ЂгеМрез убио је орпитолог Ходек код Тимока у Србији, кога је британски музеум откупио. Овај је јастреб јединствена чисто српска птица, које у туђем свету нема , или до сад није откривена. Ц Е Највише иевачица има уумереном појасу. Аустралија има своје чуднова"е птице : Ема, Какаду и Казуара. Ћуран је нореклом из северпе Америке, паун из Источне Инднје, Фазап с Кавказа, петао с острва Јаве, чији преци и данас тамо живе у дивљем стању. Врабаца пије пикако било у Америци до открића, али Европљапи су га собом иреиели за знак сећања на стару домовину, и онн су се тако памножили, да га сад има у свакој варогаи и сваком селу америчком. Скоро је власг издала заповест, да се отамани, али тетпко ће усиети. Александар је Велпки првп пренео иапага.је из Ипдије у Грчку, одакле су пренесени у Италију и полако се распрострли но целој Европи. Све се птице на земљи деле па сталне (станарице),на луталице и на селице. Сталним се птицама називају опе, које домовину никад не напуштају, пего се у ц.ој задржавају у сва четири годишња времена, као : сенице, врапци, чегаљуге, тетребови и многе друге. Луталицама се називају оне , које се услед оскудице у храни удаљују далеко од својих гнезда и нредела, у којима су младе одгајиле. Од пагаих птица нраве су лугалице: чижеви, зимовке и зелени детлић ; оие пак, које под јесен у јатима оду из нагаих или туђих северних крајева у јужпе топле земље, па се у пролеће опет нама врате, зову се селице. Свима је па сигурно најпознатија ласта. Чим се јесен окигаи, па и ваздух захладни, ласте се узврдају, почну се скупљати по кућним крововима, симсовима или ма где на узвигаеном месту, ту малко нроцвркутају, и од једном се сав скуп залепргаа, дигне повиооко у ваздух и упути право па југ. Брујање н снремање лаета траје обично 3—4 дана, јединствено због једногодигањих младица, које иемају искуства и пе знају какву