Просветни гласник

П 'Г п Ц Е

требан обичај, где ередсхава за живот нестане, да те нределе напуете, и даљи је доказ, да је сељење из дутања носгадо. Биће ингересно да поменем још Берниклову гуску, која се леже у прегрдпој множини на Шницбергепу, северном Грепданду, Новој Земљи и вероватно у још севернијим земљама, за које геограФи не знају. Ово се закључује огуда, пгго се видедо, да се зими велика јата седе право са севера према Нозој Земљи. Птице пугују ради одржања егзисгенције, али пошто у топдој јесени још није толика оскудица, да морају одмах ошутовати, треба призиаги да имају нагон за селидбу. Селице добро памте своја станишга н евоја гнезда и право се тамо враћају, пе обзирући се ни иајмање на предеде иреко којих прелећу, ма да би ту било нривремено хране за њих. Шга би бидо, рецимо, зими са певачицама, које се само инсекгима хране ? — Мораде би угину П1. јер зими пема инсекага. Роде и ласте не нроводе за то лего у средњој Африци, шго гамо све воде текуће и непокрегне нресану и исуше се; жабе, даждевњаци, гушгери и змије, шга више и рибе, зарију се у бдаго, па нреспавају неспоспу жегу, а оми сачињавају храну родама. У усијаној пак земљи биље се снржи и сагори, усдед чега се и инеекти ирореде, а знамо да ласге само њима живог обдржавају. При говору о пуговању ми не назначисмо морске нрелазе и нравце, а као што Кемо скоро видети, опи су стални, и мало их има на дугачком Средоземном мору, шго никако није случајно, него самом природом у1врђено нравило. За дилувијалног доба Средоземно море још не беше огворено море у вези с осталим морнма, него образовате два великараздвојена комтиненгадиа језера са сла,

ном водом. С једне стране према Оцеану беше затворено широким земљоузом на месту данашњег Гибрадгарског мореуза, е друге стране опет Игалија је са Сици■дијом еачињавада једноставну земљу, која се неиосредно везивада с афричком обалом. и по томе дакде Среаоземно море беше преграђено на две нодутине. Још дапас мала морска пдичииа на тим морским местима показује па негдашњу земаљску преграду, која је Африку с Европом спајада, ади осим овога има још један доказ за то, да су земље око Средоземног мора у оном времену знатно ее над морем уздизаде — бдизу 900 мегара више него данае. Тада, кад су се птице деги северно седиде, биће пуговање преко оних широких земаљских мосгова, који еу море преграђивади, па ее приликом и одмарале, нарочито оае труптаве, као нрепелице, али те су земаљске преграде доцније утонуле, због чега сад морају и саме тешке пренедице ието тако да се пусте на широко море, као и даке ластавице, али наравно да многе у мору и гроб нађу. Птице, на пре!)ашње сгање навикнуге, и данас туда прелећу, кад се из Африке крену за северније крајеве Евроие. Један их пут води преко Гибралтара, а други из Триполиса (кроз малу Сиру) преко Малге у Сицидију, Игалију и т. д. Све се селице евроиске враћају с јесепи иегим правцем, огуда и има у то време на милијоие крилагих хаџија у номенугим крајевима. Селице кад пођу из Европе, већипои пугују уз ведике реке, кроз клисуре, равнице, па олда преко мора, уз Нил па на југ. Осим друкчијег расцореда земље и воде око Средоземмог мора, бидо га ,је- и ипаче па више меега. иа пр. Мадагаскар се налази бдиеко уз афричку обаду, а од Пндије је осам иута удаљенији, па инак Мадагаскар има сродтије н пце с Пнди-