Просветни гласник

612 п т

ћелију, осети љубоморност према супарниди, која се још у заметку налази ни излежена није; цело се становништво радилица пред зиму острви и иобије трутове, да им не би појели скупоцену храну ире лепог времена. Овде не може бити говора о размишљеној радњи, јер је за то потребно искуство, које се тек добија по извршењу каквог посла. Кад се ипак ради, као шго искусгво изискује, то се онда догађа несвесно, услед животињи прирођена, од родитеља наслеђена инстикта. Баш исто тако чини и новорођено дете, кад мајку одмах сиса Ако замислимо да се инстипкт наслеђује, одмах ћемо бити упозорени на питање о његовом постанку. Ми на то не можемо други одговор дати, но да је искуством за целисходан род стечено знање иасдедило се. По нашем мишљењу инстинкти нису ништа друго до навике душе, које су прилагођењем добивене, наслеђем пак на многе генерације пренашане, и поступно се утврдиле. Ако је ово тврђење истипито, ми га морамо доказати, кад доважемо да радње, које из инстинкта иотичу, у неко иређашње доба нису ни ностојале. Ми можемо овај доказ у ствари прибавити, наравно мање на дивљим животињама, него на нашим кулгурним расама, које ми за своје цељи у оваком или онаком нравцу одгајујемо. Па и за прве сведоче извесна искуства, која говоре довољно у корист наше претпоставке. Готово се у опшге узима као израз инсгинкга, шго се дивље живогиње човека плаше и од њега беже. Свака итица учини употребу од своје моћи летења кад угледа човека, и то не тек онда, дошто је стекла рђавих искустава, него још у младости као голуждрави тић. Да ова инсгинктивна плашња није негда ностојала, него да је тек. искусгвом добивена, и од тада да се

Ц Е

па доцније генерације преносила иаслеђем, можемо видетн из Дарвипових посматрања па острвима Галопагоса и Фалкланда. Све птице на Галопагосу, прича нам Дарвин, кад је туда путовао, биле су тако питоме, да су човеку врло близо нрилазиле, и да су их његови пратиоци, па и сам Дарвин, прутом или капом убпјали. „Једног дана — тако ирича он дође, кад на земљи лежах, један дрозд нодсмевач и стаде на окрајак ведрицс, К0 ,)У У РУД И држах, па огпоче мирно воду да срче; он се није узнемирио ии кад сам ведрицу у вис дигао, него са свим слободпо стајаше." Изгледа, да су нтице иређе на овим острвима још питомије биле, јер Ковлије прича, да су грлице годипе 1684 падале људима на шешире и рамена и да су их без муке хватали. Оне се не плашаху човека до оног доба, док не отпочеше на њих пуцати поједини људи из његовог друшгва, те их усплахирише и препадоше Овде имамо сигуран доказ, даје потребно искусгво, да се онасност нозна, и да се једном стечено сазнање на послетку наслеђује као „инстикт". Сличпо иам прича Дарвин и о Фалкландским острвима, где такође пије било људи, на живогиње наравно иису могле ни појма имати какве су то живогиње, крогке или бесне, биљождери или месождери. Ту су такође и водене птице биле наспрам човека врло пигоме. Ма да дивља гуска својим пажљивим избором места за гнездо показиваше, да она врло добро познаје опасност, која јој од лисица иреги, она се оиет човека не бојаше. Са свим противно беше у Ватреној Земљи. где исте животиње дивљи урођеници гоне од давнашњих времена: птице су биле тако плашљиве, да их ловац исто тако тешко хваташе на нишап као у Енглеској, дочим би их на Фалкландским осгрвима по-