Просветни гласник

БНОГРАФСКА СКИЦА ЈЕДНОГА ДЕТЕТА

61 5

мати и брат били и остали деваци. Кад је било међу 80 и 90-тим даном оно је метало разне иредмете у усга, а доциије после дне или три недеље могло је то да чини с неком окретношћу; али ће често да предметом додарне нрко нос и онда тек да га ћушне у уста. Кад дочепа мој прст. на га новуче у своја уста, смете га негова рука у сисаЈву ирста; али кад му је било 114 дана, ношто је на исти начип доченало мој прст, оно опусти своју шаку на ниже тако, да је могло да увуче врх мог гтрста у уста. Дете је овај рад поновило више пута, и очевидно, он не бејаше сдучајан, но је вршен са свешћу. Хотимични покрети руку и шаке бејаху у велико измакли дотичним нокретима телм и ногу, премда нецелисходни покрети ових последњих бејаху још од раног доба обично наизменични, као оно при ходању. Еад му је било четири месеца, око је чешће намерно погледало своју руку као и предмете који су се находили у непосредној близипи, и нри том нокрету очију, оне су често добијале изглед страшног шиљења. Четрнаест дана доцније (у 132 дану) приметио сам: кад би му се какав предмет толико примакао, да га може дохватити, оно се машало за њим, ма да често промаши дотичну ствар: међу тим не покушаваше да се маши за предмете, који би били у већој дистанцији. Ја мислим да се овде може мало сумњати: да му је конвергенција очију (,,видних линија") дала правац и изазвала га на иокрет руку. Премда је ово дете почело тако рано употребу својих руку, оно није показивало какву специјалну подобност у том погледу, јер кад му је било две годиие и четири месеца, оно је куд и камо заостало у окретности ири држању нисаљке, пера и других нредмета, од своје сестре , којој је било тек 14 месеца, а која је показивала

велику наслеђену иодобиост у руковању буди чега. Срџба. — Било је тешко да се одреди: у ком се добу срџба јавила. Осмога дана дете би нрво намрштило чело и набрало кожу око очију нре но што би почело да дречи; али ово може бити да је чипило, било од страха или каквог бола, тек свакако не из српбе. Око десете недеље, кад би му се дало хдадно млеко, оно би тек пабрало чело, и то за сне време сисања; тада изгледаше на одраслог човека. који би тиме давао с поља израза незадовољству, кад је прииуђен да пешто чини, што му се не мили. Тако, биће четири месеца, а можда и раније, о чем не може бити сумње, да, је за чо веома карактеристичан начин: како у извесним тренуцима јурне детету крв у лице (иу целу новршину коже од лубање), што , сведочи, да је дететом овладао јак душевни иотрес. За то је довољан кака-в мали узрок; тако , кад је имало нешто више од седам месеца, раздера се као помамно, само што му се измакао лимун, те га не могаше да дохвати рукама. Кад му је било једанаест месеца, па му се пружи каква за њ неповољна играчка, а он је тек отурне у страну и удари; ја бнх ! рекао, да је ово ударање инстинктиваи знак срџбе, онако исто, као што шчеиа својим вилицама млади крокодил, чим је изашао из јајета, а да дете није пре тога замислило да може гурнути своју играчку. У добу од две године и три месеца био је у велико способан за бацање књиге или батине, итд., и да гурне ма кога, ко би га увредио; то сам посматрао код неколицине мојих синова. С друге страпе иисам могао опазити ни један знак такве подобносги код мојих кћери; и то ме наводи да мислим , да се ова тенденција о бацању предмета наслеђује код мушкараца .