Просветни гласник

') 1 8 БИОГРАФСНА

но ;'Он >а четири месеца, оно прво деге, асоцирало је разне сгвари и радње с речима; тако, кад би му се тражно пољубац, он би тек истурио усие и држао их мирно, или би дрмнуо главом и изгововорио љутито „ах," кад би угледао мерицу с угљеном, или мало расуте воде, итд., о чем је као мислио да је прљаво. •Тош могу додати да је дете у деветом мееецу асоцирало своје име са својом сликом у огледалу, и кад би га ко по имену звао, он би се окренуо ка огледалу, које је било у блиској даљини од њега. Кад му је било пешго више од девег месеца, оп је научио сам да разликује сенку од руке, која сенку гради на зиду, на што се обично освртао. У добу од једне године довољно је било да се понови у два три маха ма какав став, те да поуздано Фиксира у свести неколике асоциране идеје. Код детета, које је описао г. Тен (р.р. 254.—256.), изгледа, да једоба, у коме су се идеје јављале асоциране, било знатно доцније, ако нису у ствари ранији случајеви били иревиђепи. Лакоћа, с којом се асоциране ндеје добивају, било услед какве обуке, или које су самостално стечене, нзгледа ми као да је највећма маркирана од свију разликовања: међу детињом свешћу и свешћу најпаметпијега одраслог пса, кога сам ја икада иидео. Какав контраст чини у том погледу детињи дух спрам шгуке, показује нам пример који је навео проФесор Мебијус'). Она је (штука) била затворена у стакленом суду, у ком се три пуна месеца мотала као помамна, јуришећи на стаклену преграду, која ју је делила од једног чикова. Доцннје изваде је из тог суда и преместе у понећи резервоар, где је био и чиков. Она га је јурила као смушена, без престанка, али га није могла да докопа.

1 (( В1е Вотеедип^еп с1ег Т1иегс' ) е(с., 18 7.4. ' 1 1 •

ЈЕДЧОГА ДЕТЕТА Радозналост, као што напомиње г. Теи, развија се у рапом добу код деце, и она је од велике важности за развитак дечје свести ; али ја у том погледу нисам чипио никаквог специјалпог цроматрања. Ту, да боме, долази н подражавање. Кад је наше дете било тек у четвртом месецу, рекао бих: да је покушавало да подражава (имитује) гласове: тек, ја се могу у томе и варати, јер ннсам са свим сигуран да је оно дотичне гласове изводило све до десетог месеца. У добу од 11 1 : месеца дете је већ могло да подражава све врсте нокрета, као нир. кад види какав прљав предмет, оно би дрмнуло главом и рекло „ах," или кад пажл.иво и лагано стави кажипут (прст) у средину длапа на другој руци (шаци), па понављајући с оном уобичајеном детињском мелодијом: то је „нат," то је „иат," занамти реч но њеном завршетку. Било је веома занимљиво слушати такве изразе, који су му се веома донадали , иошто је успело да их добро понови. Не знам колико би имала вредиости ова чињеннца по јачипу детињег намћења. Једном детету, које је имало 3 годипе и 23 дапа, иокажу слику његовог деге, т 'ога опо није никако видело за читавих шест месеца: при првом ногледу одмах га је (по слици) иознало и сетило се читаве поворке догађаја приликом учињене ноходе, а о којима није никако вођена реч за све опо време (од шест месеца). Морални осе&а /ји. — Први знак моралних осећаја био је забележен, кад је дете имало готово 13 месеца. Ја рекох „Доди" (детиње име, мила ради) „неће да да тати нољубац, — неваљали Доди!" Оне речи, нема сумње, нису биле без утицаја; дете иостаде жалостивно; и кад се ја окретох на својој столици, оно пружи своја усгашца као за зпак, да је готово