Просветни гласник

КЊИЖЕВНОСТ

621

дете је, чију сам биогра .Фију овде укратко иунео, разумело и саосећајне изразе (сотраввшпа^е ехргевахоп), коме је тада једва било нешто више од пет месеца. Кад је било у 6-ом меседу и 11 -ом дану оно је (еесумњиво) давало израза својој симиатији нрема дадиљи, која се градила да плаче. С каквим је задовољством, пошто је стекло неколико извежбаности у разумевању, очевидео студовало изразе оних, који бејаху у његовој околини; тада му је било тек годииа дана. Нека еу се лица детету донала, нека ие; томе је узрок и разлиаа у изразу, а не само у облику

црта нојединих особа, и то сам опазио у тако раном добу, као што је нериод око шеетог месеца. Пре по што је дете навршило прву годину разумевало је интонацију и гестикуловање исто онако, као неколике речи и ставове. Оно је разумело једпу реч, т. ј. име његове дадиље, и то тачно нет месеца раније ио што је пронашло своју реч „мум"; и ово је случај, на основу кога се може слутити: за што ниже животиње уче рано да разумеју изговореве речи (што је онште познато). С инглиског К. Ђ. НИКОЛИ&.

КЊИЖЕБНОСТ

Каква „је латинска граматика потребна за наше гимназије? (Одговор г. проф. Ог. Јов. Туроману.)

(ОЕРШЕТАК)

(Јшстшдие 1игрј !гаи(1е зете1 Гпно^иИ, е!Гашзј тегит ШсИ, аинШ! 1к1ет. (Рћае(1г.). 0 речи сви су филолози на чисто, даје ћеЈегосШоп, којему су неки падежи постали од основе на ј, а други од основе на р . Као што г. Т. мени овде подмеће , да сам казао , да је ?18 само основа на з, исто тако подмеће без икакве сумље и Штолцу , да је ио њему У18 само основа на г. 0 гсек Лег Јмде! 8Ге 1)е1'ге1е1 п1сћ1, те јес!ез апс1ге теаћгдезргосћ11 е \\ г огЈ,, <Пе Вгиб!; 81е шасћ! ипз пјсћ! 8'е(го81,, зхе ап§81е! Беи, с!ег кхе ћеппИсћ зсћш1ес1е1, шн! кхе кећг!, еш 1о;-о'ес1гиск1ег РМ1, Vоп елпсш воМе детуе'пс1е1 ипс! уегба§епс!, 8хсћ хигиск иш1 1Н0, Лсп Всктвеп. (СгоеИхе, Јрћ1§епхе, 4., 1.). Наводећн у § 11. примере за основе на 8, поставио сам уз реч \'Ј8 у загради: „видп § 12., 4." И ова тачка гласи: „Ухв има у само Кот., Асс. и Аћ1. — Р1иг. је потиун. 81п§ мења се по основама на — ј, а р1иг. по основама на 8, дакле је ће1егосИ1ои. Потпуна промена гласи овако: 8§. N. ТХ8, Асс. VI111. А1)1. тх. Р1. \1ге>, ухпига, утћиз." Ово је правило прештампао г. Т. у својој критици од речи до речи на стр. 286., 18., и додаје к овоме на стр. 292:

! „На што онолико о деклинацији субстантива Vгз? а Дакле на сгр, 277. истиче г. Туроман ненстину , на стр, 286. цитира верно , а на стр. 292. хоће да замете траг „којекаквим обманама." Из досада казатог виде већ ноштовани читаоци, како је поштен критичар г. Туроман , и ја бих могао смело прекинути даље побијање његових неупутних нримедаба, којима срамоти науку, и којима је осрамотио ваљда иослсдњи аут научни лист, као што је „Гласник Ученога Друштва", у коме се поред дивног чланка Јована Бошковића појави ове годпее таква Филолошка аветињаиз пера проФесора др. Туромаиа. Ну пошто је г. Т. у својој критици истакао таква критичарска начела и такве онаке Филолошке разлоге, који су за књижевност псто тако штетни, као што је Фнлоксера виаоградима, већу одустати пре од борбе , док не уништим и последњн заметак те научне Филоксере, коју би вајни критичар хтео пренети у њиве српске научне књижевности, На стр. 277. тражи г. Т. опет \ах риепз (Идиаз ашћа§е8 1'а11епс1ае 1хс1ех и износи заиста нп псдостсјаи иачин правило из § 13., 1. ' мојсха чланка: „1,.) МавсиПпа су сва &ић?1ап80 *