Просветни гласник

152 4

књвјлевност

матике. Да ли је ову ногрешку њима и њиховпм претходницима к.о поправио ? Нико! Дал.е хгаже г. Т.: , За зепех ст.сраџ нашао би или 8епб(чз (ирсма \ е г V е х-V е гV <"• с 1 з), или кепесЈб (према пех-песЈб), или з е п I с 18 (ирема 1 п с1 е х -1 и <Н с 1 з) или з е п е § 1 з (арсм.а 1 е х-1 е § ј з), или з е и е <* ј з (^рема « г е х-дг е § 1 з) или з е п 1 §■ 1 з (ирема г е ш I »1 з). Сад који би од ових шсст г< нитива изабрао ? Па сву ирилику з е и е с 1 з ирсма и ех-п е сј з." Тај о: лед чинн онет г. Т. премасвојој граматици и,иодмећућп ово мени, хоће тпме да забашури своју бруку. Нека само иоштованн читалац отвори § 29,10. (IV изд ) или § 29,21. (III. пзд. Туроманове граматике), па ће се уверити, да је ову процедуру извршио г. Т. по својој граматици, а никако по мојем чланку. У тачки 10. (21.) § 29. истакао је г. Т. ово нравило: „Речи на ех имају ионајвише (!!) 1СЈз", али видећи, да је оно сувише тесно, да би обухвагило све именице, наводи онет нримедбу, у коју су као нзузеци стрпане све могућне основе и на гутурал и на насал и на дентал, и у тој гомили, а не по правилу, наћи ће ученик ген. синг. речи зенех. Из овога се опет види, да је паметнија основинска метода, у којој се именииа зепех наноди међу осиовама на -п, дакле: ген. сннг. зеп-Јз, као што то може сваки видети у § 15. мојега чданка. На онакав начин чини г. Т. на стр. 281. до 283. своје „огледе" и сречима: Мег, зиреПех, сог, ±'аг, ргае(1о, Н§о, ћагра§о, Нз, <1оз, соз,'Јпсиз н 1'аих. Зар ће ученик наћи ове речи у иравилима § 29. Туроманове граматике? Богке сачувај! Неће: мора нх тражити по разним примедбама, у којима су нзмешане с другим речима разних основа А по основинском приннппу пма свака та реч своје место у својој врсти, и за све ове речи наћи ће ученнк и сваки други обавештење у мојем чланку, и то: за 1а1ег у § 5, о, за зиреПех у § 6., за сог у § 9, 4., за 1аг у § 12, 2 , за ргае<1о, П§о, ћагра^о у § 14, а, за Из, г1оз, соз у § 26. а, за јпсиз у § 26, (I., за ±'аих у § 26, I М ако је било г. Туроману познато, да он у овим огледима, удешеним по 29. §-у његове граматике, пред читаоцима „онерира с којекаквим обманама", ипак је нмао обра.ча, да недостатке своје књиге подмеће мојему чланку.

шта више усудио се још хвалити свој жал сни 29. §, тврдећи на стр. 283: Ђ Кто с I оваком би нссигурношКу и са сваиим губљсњсм врсмсна и најбољи нчш ученик 5■ разреда гимназијског ио Малининој књизи изналазио ш ову или ину реч гсн синг., који је, рецимо, заборавио. — А нека иокугиа г. М. задати коме од својих најлошијих ђака, да ио садањој лат. граматици (т. ј. Туромаповој) иотражи гснитив не само за горње речп, већ у оиштс за ма коју реч •>. дсклинацнје, ич Ис видсти, да Кс и корсктан гснитив наКи и брзо". (јиапшз . 1и1 зи 1) ас^иа, зић ациа ша1е(1Јсеге 1етр1ан1. ()\ г . Ме1. 6, 376. Нека се г. Т. не љутп. што 29. §. његове граматике зовем „жалостап". Он то н заслужује. Јер је на њему извршио г. Т. од 1870. до 1888. год. толике ампутације н друге опасне операције, да је сирото недоношче од 1870. год. изашло 1888. год. савршени убоги богаљ, коме внше нема лека. Да у овом убогом, сакатом параграфу ни најбољи , а камо ли најлошији, ученик не може паћи коректно и брзо генптив ма које нменице 3. деклинације, доказао је сам г, Т. у „својим огледима", а доказаћу му и ја, држећи се његове „процедуре", још на другим иримерима. У 29. §. 7, 1) своје граматике пзноси г. Т. ово правило: „У речи на ег ариачда е од ч.есги основи као а § 8' е г-а § $ е г 1 з насиа, с а гсег-сагсег18 затвор , тиПег жена, уегV е 1' 1 з иролеКе: од чести избацује е: иићег 1 т ђ г 1 з иљусак, 8 е р 1 е т ћ е г м остала имена мссеца на е г; исто тако речи на I е г , као р а I е г отац, V е п 1 е г трбух; изузимају се: 1а1ег 1а1ег1з цигља , 11 е г-111 п е г 1 з аутовање". Зар но оваком сакатом и бесмисленом правилу мислн г. Т„ да ће н најлошији ученик наћи „са сигурношћу коректан генитив, и то брзо". Да видимо! Рецимо, тражи учеиик деп. 8§. речи анзег. Како ће га образоватп ? Хоће ли према шћег или према а§дег? Ево Јасности Туроманова правила. На и оно, што прича г. Т. о самогласнику е, нрло је нејасно, У првоч случају припада е наставку ег и постојано је (дакле ад«-ег - ১-ег-1з), а у 1шђег је наставак п (дакле основатћп). УКот. иУос. з§. врши свој посао ерепШезЈз, везујућн наставак п за кореп уметнутим непостојаним е. То псто важи и за именнце на - ег, а о њима