Просветни гласник

КЊИЖЕВНОСТ

, Ниједна од ових нааомена ," веди г. Т. „није такова, да јој се не би имало ма шта ириговорити. " Поштовани читалац заиста очекује, да ће бар овде увидетм „стручн.аштво* г. Туромана; јер се баш тиме научник оддикује, да сваки и најмањи предмет обрће и дотле проматра својим скептичним оком, док не разрачуна са свима погодбама барем, с којпма наука у опће рачуна. Али ће се и ту читалад у својем очекивању нреварити, и ту ће се уверити, да је у г. Т-а научпи хорнзонат толико обиман, да би га могао руком дохватити. Од стр. 284.-289. находе се у његовој критпци све моје наномене уз поЈедине основе без икаквих примедаба од речи до речи прештампане, што износи пуних 6 страница, Иримедбе на неке од њих следују тек на страници 290. Не питам г. Т-а, у којој је намери — да ли због хонорара пли због чега, другог — ирештампао све ове напомене и доцније на стр. 298.-301. све напомене о роду нменица 3. даклинације, т. ј. једном речју сав мој чланак, изоставивши само обрасце мењања, нити му цриговарам за то, што је он први критичар, који без допуштења пишчева прештампава његово цело дело; напротив ја му иахваљујем на том, јер не морам упућивати своје читаоце на свој чланак у Просветном Гласнику, већ просто на поменуте странице у његовој критици, што сам већ и напред учинио побијнјући оно, што је г. Т. изврнуо и читаоцу неистинито представио, а на овим страницама (284.-289.; 298.-301.) верио прештампао. Своје примедбе почиње г. Т. овако: НиЈедна од ових напомена" (које је он обележио у својој критици бројевима од 1—46.), лтије такова, да јој се не бн имало ма шта ириговорити." Веран овоме начелу, каже дакле за' сваку тачку барем две, три речи; на пр. а <1 21. п место три врсте довољне би биле три речи..\" ас1. 24. „ оаеттри врсте место три или четири речи,..;" а<1 11. Ћ Опет арииоведање на дигачко и на широко без икаква разлога " е!с. е(с. Таквог рода су његове примедбе аг!: 2, 3, 5, 7, 8, 11, 12, 13, 14, 16, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24. 26, 29, 31, 34, 36, 37, 38, 40, 43 и 46. Пошто њима г. Т. ништа не иобија, већ их само с тога меће, да свакој напомени ма шта ириговори — у ствари пак, да истера ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1890.

више табака, — прелазим ћутке преко њих, а говорићу само о оним тачкама, које овде нисам споменуо. На стр. 284. износи г. Т. моје правило (§. 3, 1.): , Наставак номинатива — 8 (§ 1, 6.) чини с крајњим гласом од основе (— с, — §) сложени сугласник х: с1ис-б = с1их; ге§-8 = гес-а = гех" и по својем схватању тумачи га на стр. 290 ас1 1. овако: „ Еад се каже наставак номинатива -б чини са крајњим гласом од основе ('— с. — џ) сложени сугласник х, то је у краткоречено: 8+с или 8+§ = х." Овако што могла је измислити само глава г. Туромана, који је већ напред доказао, да му није јасно, шта је паставак (ЗиШх) и завршетак (Аи8§ап§). Кад су наставци гласови или слогови, који се основи на крају додају, питам г. Т., како му је пало на ум, да меће наставак испред крајњег гласа од основе с и §? Хтео је барем „нешто приговорити овој напомени," не обзирући се на то, што износи несмисао. Стр 290. а<1 4. и 6. Овде нонавља г. Т. исто, што је казао иа стр. 272. и 276., и што сам му тамо побио. Стр. 291. а<1 10. За 1'етиг казао сам, да црави сиоје падеже или од основе на -г: 1етог (6 1'етопа) или од основе на п: 1'епип (6. 1'енпп18). Г. Т. тврди пак, да је „1'енпп граматичка фикција. Цицеро вели: 1'екппа р1апдеге — и њега ће г. Т. поправљати. У осталом нека отвори г. Т. латпнско-српски речник Јов. Ђорђевића п тамо стоји: 1етиг 1етоп8 и (од застарелог пот. 1'етеп) 1'етј]п-, а у Георгесовом речиику: 1етаг 1етбп8 и. дедабћпНсћ (у. уега11еи Гетеп) 1ет1П18. [\Уе§еп <1ез Оеп. 1'ет1П18 е!с. 8. <Не Шсћ^еЈзипдеп ће1 Наазе аи Ке18. Уог1. § 83. А. 119. ип<1 111 Меие'з Гогтеп1ећге I. 8. 578. Д'.]— Осим тога наћи ће то г. Т. у свима граматикама које сам раније поменуо. На стр. 292. ас1 15. веди г. Т.: „ За ову нааомену аривезујем ту своју аримедбу, да молим стручне читаоце, да јеједан иут и двааут с пажњом ирочитају, иа иошто то учине да с обзиром на онај ирви захтев, што се ставља свакој школској књизи: да јој иравила буду кратка и јасна — свој суд о њој изреку."