Просветни гласник
6 28
КЊИЖЕВНО С Т
Најбољи одговор на ово јесу сама правида, која овако гдасе (мој § 12. и стр. 285, 15. у Т. критицн): 1.) Крајњи глас од основе — з претвара се, кад дође међу два самогдасника, у г; на пр. то8 беп. шог-ј8 (м. 11108-18). Само пменица таз не мења своје 8 ни у једном падежу. 2.) У вишесдоженимх основа мушкога рода на — 08 претворио се крајњп гдас од основе 8 мадо по мадо и у свршетку номинатива синг. у — г, па је посде иза тако претвореног сугдасника отпао номинативни наставак 8 (§ 1.), на нр. ћопов и ћопог. Исто тако аг1>08 | и агђог (!'.). Ма да је ова напомена била сваком од мојих и најлошијих ђака до сада јасна, ипак се нећу усудити, да. г Т-у замерам, што се он овако обраћа на стручне читаоце. Јер се сећам да је Коменски поделио ђачке главе на 5 група, и ја сам у току своје 24-годишње наставничке сдужбе био толико срећан, да нисам имао ни једнога ђака из „пете" групе, у коју овај ведики педагог броји: туие, иокварене, аакосне и највише изоиачене ученике, којима није ништа јасно. Стр. 292. ас1 17. — Мојој напомени (§ 12, 3. — Т. крит. стр. 286, 17.): „У Сеп. р1. имају завршетак шт ове речи: §Иб пацов, Багез кућни богови, ша8 мужјак, 718 сила; дакле §Пгш1П, Бапит тапит, тшчит (и тигит), утит", — додаје г. Т. ову дивну(!!) прпмедбу : „ Само кад није заборављено, да ее »пацова« каже дНпит, а »мишева", да се каже не еамо тиг1ит него и тигит. Ове две реткости видео еам само у ШвајцерСидлеровој латин. граматици, која је е ј п (х г и и <1 г 18 8 1' и г ХЈ п 1V е г 811: а 18 V о г 1 е 8 и п§еп". Овако омадоважава један Туроман граматику Швајцер-Сиддера, за коју не само оризнати филодог Ваничек већ и други граматичари тврде, да *је то граматика, (1ег 81сћ кеше ап(1еге гиг беИе -Мкш капш. Али овде баца г. Т. своје погрде само с тога, да иржрије ману IV. издања своје граматике. »Ове две реткости" имао је г. Т. у § 34. (1, првог издања своје граматике, па их изоставпо у својем IV. издању. Ну пошто је у § 29. својега IV. издана навео и §Н8 и ти8, сетио се услед мојега чланка оне крупнепогрешке, да ће сада по његовој граматици
(теп р1. од §И8 гдасити §Ишт, те да од читалаца своју бруку сакрије — оперира „са оваким обманама". Стр. 292. ас1 20. мо,јему цравилу (§ 15,: Т. кр. стр. 286, 20): „Већина именица мушкога п сне жепскога рода одбацују заједно с номпнативним наставком — 8 п крајњи гдас од основе — и. У осталим падежима слаби првобптно о у 1 (осим паведених у § 14, а, в.)" — додаје г. Т„ пзбацивши најпре своју омиљену Фразу: »г. М. воли да говори еамо што вигие *, — иово питање : „да ~л>* и именице а & т е п а § т 1 п г 8, с аг т е н с а г т 11и 8, р е сi е 11 р е с и 1) 1 8, с 0 г !п с е 11 с 0 г п 1 с 1 п 1 8 0 1 с слабе ирвобитно о у г ?" Ово је питање са. свим неумесно, 1.) што то нисам нигде тврдио, 2.) што г. Т., који у толико својих тачака — па и у овој мени пребацује, да употребљавам три врсте место три или четири речи, сам себш овде противоречп, захтевајући код ових пменица, да потанко издожим, одакле је у Кот. еп, а у Оеп. 111 — 18 ? Г. Т. заборавља на важност напомене, којом се обраћа ученицима пажња на осноие на 011, 1011 и 1П код именпца мушког и женског рода, које у Хот. 8§. имају све завршетак о. Јер оне, које наводим у § 14, с. имају у 6еп. 1П-18 : оп1о-ог (1пп8, аги11 (1о -апшс1Ј1п8, У1Г§о-угг^1п18, а оне под а). п 1:>). имају у Сеп. з§. завршатак оп1б: адиПо-ађиПошб, сеп1ипосе11!.иг1о1П8, гаНо-гаНслпб. Можда је г. Т. поставио ово питање пз радозналости, хотећи дознати, није ди и оно е у еп постадо од о, кад је у генитнву овим именицама завршетак — 111-18 ? Ако је то његово мишљење, онда нека се сети ових фонетичких правила : 1.) 1 претвара се у затвореном сдогу у е: рес1,еп-ресН 11-18; а§тенадт1п-18 ; 2.) у сложеним речпма сдаби у другом саставном делу а у затвореном слогу у е (согшсеи м. согпшап), а у отвореном у I (согшсшчб). Стр. 293. ас1 27. Овде модпм стручне читаоце, да примедбу г. Т с пажњом прочитају, II пошто то учпне, увериће се, да је у њој г. Т. рег 1оп§ит е! 1а1ит потврдно опо, што сам и ја казао. „Докле гођ Бог човеку не узме ум, не може мал! (< Стр. 294. а<1 28. За облике Ба1. 11 Ађ1. р1. ђођиз и ћоћиз (м. ћоићи«) у мојем § 18,