Просветни гласник

в н о с т

629

3, каже г. Т. ово: „Зар није доста знати за (1 а 1. и аћ 1. р 1. од ћо?к два неаравилна облика ћбћиз и 1)пћиз, аеК треба на иамКење учениково товарити и трећи неуаотребљиви облик ћоићиз ?" Ево г. Т. види кроз своју плаву магду три облика — а снаки други види само два. За тим види г. Т. д»а неправилна, а инак су оба иравилна. Јер од старог дич>тонга ои (ОУ) посталп гу дуги вокалп б и а, дакле од ћоићи^, што је у загради, постали су облидп ћоћиб ц 1) п 1 ж 8, као од РОУРИСУб, ШУКТ1У8 садашње роћНсив, пппИиз. У старомВОУВУб види се н основа ђоу имеиице 1 )08. Стр. 294. а(1 30. Овде понавља г. Г Г. о речн игћб оно, што је кааао на стр 269., где сам му и одговорио. Сгр. 294. ас1 32. Г. Т-у чини се у изразима „ирвобнтно 1,. ирвобитно о«, придев »првоботни" чудноват, те пита, штаје адјективу ирвобитни орробИит? Ја мпслим, да то г. Т. мора знати, јерје исту реч употребио у §. 31. с! сноје граматике као ауђегТз. Ако ли је ту » првобитно» употребио, не знајући му значење, нека прочита чланак Ј. Вошковића »Општа наука о језику" (Скуп. Списи св. II), па ће ту дознати значење речи „првобитпи«. Нарочито му препоручујем 152. стр., на кбјој ова реч долази три пута као придев и један пут као прилог. Стр. 295. ас! 33. Овде г. Т. није могао ништа приговорити мојему правилу о имениницама, које у А1)1. имају 1 место е, те би било ово правило без мало срсћно прошло без икакве прнмедбе с његове стране. Али г. Т. досети се, да се то коси с начелом, које је у почетку овог одељка истакао, те хотећн ио што по то и ту нешто да каже, стане премишљати, шта треба да каже. Најпосле се сети: „треба ову нааомену аредругојачити и заменити је одарилике оваком «. Сад је покушавао, да моје правило прекроји ио својем укусу. Кад би готов, аогледа иравило, што је створио, и гле, беше всома рђаво. Алн му беше жао затрги јадно недоношче, те му допусти, као Зевс камиди, да и оно норед његових других несмислених створсва живи, и продуживши му по милости својој живот, одврати се од њега. јер не могаше ни сам гледати ружан лпк, којим је обукао дело руку својих, на тешећи сам себе рече : „ Но још је најбоље и

најарактичније ову наиомену уврстити уједно оаште аравило о том, која сва субстантива 3. деклинације имају у абл. синг. гместое*. Ево тако „ради« и израђује на чисто г. стручњак и мој насртљиви и непозвани критичар. На стр. 295. а<1 34. каже г. Т.: Ђ Са свим је излишна нааомена, да ар18 има ретко у ген. алур. арит, а тепзЈв муо1исг18 да имају каткад теп81ит и V о 1 и с г 1 п т". Ма да је стилисација моја краћа, јер гласн „Арјв има ретко, теп818 и уо1исгЈб имају обично ит (м. Гит)", не замерам г. Т-у, што је то друкчије казао, али га питам, за што је ова наномена са свим излишна у мојем чланку, кад се псга напомена находи у § 34. његове граматике? Чудновата логика! Стр. 296. и 297. У примедбама ас1 42. и 43. понавља г. Т., што је већ на стр. 279. казао, где сам му и одговорио. Стр. 297. ас1 44. — Г. Т. тврди, да су именицама 08 и 1ас основе денталне 081 и 1ас(, а не вокалне оз1л и 1ас!Ј, па вели, да то има сада Швајцер-Сидлер у својем новом пздању (од 1888 год.). Свој чланак предао сам Просв. Гласнику 1887. год. и он је изашао тек после године дана, У току једне године много што шта се пронађе и измени. Али пошто немам II. издања Швајцер-Сидлерове граматике, то ће ме г. Т. извииити, када на основу његове критике, у којој се тако често послужио пеистином, његово уверавање примим с резервом. Па н онда, кад својим очима увидим у Швајцер-Сидлера основе 1ас1 и оз1, остаћу при својем мишљењу, да су основе именица 1ас и оз тако зване „СопШшпаНопззШтте", који иикако не искључују основе 1ас1л и оз^, и ово могу доказати не само латинскпм писцима, него и граматичарским авторитетом самога г. Туромана. Г. Т. не може порећи, па и не пориче, да основе средњег рода на 1 крајње 1 од оспове у N0111. 8§. или претварају у е или га одбацују; на пр. осн. тап, Жот. таге; осн. аштаН, N0111. ап1та1. Облик номинатива на е од осн. 1асИ, дакле ,ас!е, сачувао се код Епп. апп. 350.. Сћапз 71 Р., Са1о г. г. 86,, Р1аи(;. Вассћ. 5, 2,16., Уагг. за1. Меп. 7, 11., Р1. 15, 15, 53. и 24, 1 1., 100.; Ре1гоп. 38, 1.; Ари1. те1. 8,19. — Облик номннатива са одбаченим ј. дакде 1ас1;, находи се у Аизоп. е<1у11. 12. 81*