Просветни гласник

ПЗВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОДА 6 3

чара потпуно признање, принуђееи смо овде изреком папоменути: 1. да система оаштих настав. иравила не сме бити сувише сложена и замршена, но што аростија, 2. да у њој смеју бити само она иравила која доиста вреде, дакле оиште важне одредбе и 3. да су та иравила што тачније и смисленије изведена и иоређана. Нека се та три захтева задовоље рецима што иду. Основно питање науке о настави захтева, да се два чиниоца, ирирода и култура, једап према другоме удесе, и то тако 1. да настава буде сагласна с ириродом и 2. да настава буде саобразна с културом Кад се ова два начеда правилно сиоје и нодесе, поста1)С и метод иравилан, јер као што се природи детињој придружује култура његова народа, тако се природа спаја с културои, природа прима у се културу. Како је природа човекова по суштини својој у свнх људи једна те иста, тако су и закони по којима се она развија, свуда једни те исти, а и правила по којима се она образује вреде за све једнако. Према том је иознавање природе човечје језгра и звезда сваког иедагогијског образовања, а иоштовање природе човечје јест онет савест сваког иедагогијског деловања; антроиологија (иаука о човеку) је дакле душа сваком васиитном и наставном иословању. Свака школа у опште, а особито народна јест с једне стране ироизвод, творевина културна, с друге пак стране школа негује, одржава и шири културу, а учитељ треба да је носилац и иредставник културе , да својом личношћу представља ђацима образованост свога времена, којој да теже као својем крајњем смеру. По себи се разуме, да је при том најпретежнија народна култура, т. ј. образованост српскога народа, јер

њему нрипадајају и учитељи и ђаци српски. (.Главна методичка иравила.) Главна правила методичка, којих је 8 на броју, изводе се 1. или из начела сагласности с ириродом, 2. или из начела сагласности с културом, 3. или из њихове заједнице. Прво главно правило методичко изводи се из начела сагласности с културом и опо у кратко гласи: настава ваља да је истинита Само је оно довољно добро по ђаке, што је истизито, иајбоље, узорнто. — Друго глав. правило методичко изводи се из исгог начела и гласи: пастава треба да је ирактична или ирименљива. Школа васпитавајући за живот треба да учи опо, што ће ђацима у познијем животу бити потребно и корисно. Из начела сагласности с прироДом изводи се 3-е и 4-о главно правило методичко. 3 е гл. правило методичко гласи у кратко: настава треба да се ослања на саморадњу ђачку. Наставом ваља подстицати и органски развијати моћи ђачке и по тоие она не сме бити пеко спољашње механичко дотеривање. — 4-о главно правило методичко тражи: да настава одговара ириродном току развитка детињег, његовој моКи за схватање и сиособности за рад. Дете се као органски створ развија ноступно и правилно, а моћи детиње нарастају постепено и увек су ограничене на неку меру.— Послеци 3-ег и 4-ог главп. правила методичког јесу ови посебни захтеви: пастава нек буде очигледна, да се развија у свези и складно а без гтразнина, да води од лакгиег к тежему а мере иикад да не прегони, и да веома пази на ђачке особности. Из заједнице и начела сагласности с културом и начела сагласности с природом добијају се још и ова главна иравила методичка, као: 5. наставом ваља свестрано образовати. Све моћи дечје