Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

6 4

треба развијати а не само неки део њихов; разноврсне праве корисне културее елементе треба уносити у ђаке а не само ове или оне. — 6. Настава треба да је трајашна. Моћи ђачке ваља развијати за цео живот а не тек за неко време н. пр. док иду у школу; и оно што учи од културпих елемената, нек је таке природе да му је за цео живот а не „ала паше за мало бејаше". — 7. Наставом ваља да се постизава образованост у којој је јединство и складност (хармонија); у свем, што се тиче и предмега и ђака (у погледу и субјективном и објективном), дакле у целом васпнтавању подмлатка треба да има једипства и складности. — 8. Облик (Форма) наставе треба да се управља и ирема иредметима и ирема -ђацима. Све што ђак може носматрати развија се разговором, иитајући и одговараууКи , као : рачунсва правила, описи природних тела, геометријска и Физичка правила, односи земљописни у околипн или глобу и на земљописним картама; све пак што ђак не мозке сам изнаћи мора се иредавањем саоиштавати, као историјски догађаји, народописне папомене, бројни подаци и т. д. У сваком предмету има доста што се може поучавати и иредајуИи и развијају&и. Веш тинама се најбоље навикава ио^азујуКи све у наиред. (Задатак државе у овом иогледу). Држава је позвана законом да одреди меру опште потребног образовања и да означи све што је потребно ради извођења целог смера; држава треба да врпш врховни надзор над основ. школама, јер њојзи једипој припада главна управа, особито ако је, као сад Орбија, уставна и парламентарпа земља, а не деспотска и бирократска ; држава је обвезана да се састара за вал,ане учитеље(-ице), и да наставом и васпитањем управљају стручњаци. Држава српска одређујући законом: колико ће и како ће се српски подмладак образовати, прописаће основној школи: а) наставне аредмете, б) нацрт наставног илана и в) време докле да ее иолази основна нар. школа. (0 наставним иредметима). Поучавањем у осн. нар. школн смера се на то, да се иодмлатку даде оиште човечанско образовање које одговара народним особинама и иотребама ; но нар. осн. швола, и ако хоће, не може сама тога смера уделотворити. С погледом на сувремено културно стање удешава се, а у главном је п удешен речени задатак у основи тим, што данас неки предмети заузимају место у основ. школи, и то: вера и морал, српски језпк (поред читања, писања и др.), познавање природе, земљопис, историја, краснопис, цртање, невање и гимнастика. Предмети ови (знања н вештине) садрже у себи елементе, који одговарају овом тројаком захтевању: а) свима су иристуаачни и доетижпи, б) од оиште су вредности и уаотребе и в) обухватају све снаге млађаног духа. Сви они нотичу из 3 извора: 1. из сиољашњег оиажања, 2. из унутрашњег оиажања и 3. из иокретања разних мишиАних органа (гласних органа, прстију и т. д) Како је карактер културе подложан промени, мора се према времену мењати и задатак нар. школе, као што се мења мера и каивоћа образовних елемената који снадају у задатак нар. школе. На супрот средњем веку преотеше доцније све више мах ириродне пауке са техиичким иравцем; данас се у свакој ваљаној школи уче основе из свих области знања и вештина, и за све радове уведено је опште (основно), једнако образовање, а место заклањања за аукторитете, данас је главно лично уверење (јачко.