Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

(0 наставном илану).У осн. нар. школи иреко је потребан план, израђеп по општим педагогијским начелпма и према месним приликама, те да ђаци најираћии путеж добију сое основе општег човечанског образовања и да се пауче самостално их примењивати. Наставии је план једпо од најиоузданијих средстава против тога, да се време не би трошило у беспослици и да учитељ не би на сумце радио што на штету ђака својих. Што је невешт и иеуредан домаћин у својој кући или задрузи, исто је то и у школи учитељ(ица), који се смотрено не придржава прорачуњеног плана. — Излазпе тачке за оишти план и његова посебна извођења јесу ови моменти: а) мопи и иотребе ђачке, б) особности иоједгтих аредмета и в) саољишње аогодбе наставине, нарочито време и средства за наставу. — Према томе, за увупап ред обучавања, за домаћи ред сваве школе ваља пре свега стално одредити алан обуке у најоаштијим основама. Разна знања и вештипе треба узети но њиховој релативној вредпости, по њихову обиму, 110 њиховим узајамним односима и по њихову положају ирема способностима дечиним, да би се могао учи нити ваљан и смислен избор, и ред којим ће ићи једно поред другог или једио за другим, на иослетку се одређује и то ; колико се часова досуђује свакому предмету из општег времена наставина ; за тим се изближе одређује, шта &е се иредузимати у иојединимразредима. Најзад се за сваки иоједиии иредмет и сваки стуиањ учења одређује засебан ток, при чем ваља за сваку годину што тачпије израчунати оно време које се може употребитц за наставу, разделивши га на годишње одсеке све до нојединих часова. — Кад се све то најтачније прорачуни, може се на тој основи удесити алан за лекције или илан за часове, чим се добија распоред, по вом НРООВЕТИИ ГЛАОИИК 1890

ће се у поједине дане седмичне изводити наставни план по свима сгрувама својим. Такав посебап расноред пе може се извршити до најмањих ситница, нити сме остати вечнто непроменит, него га ваља непрекидно иснитивати и према нотребама измењиваги и допуњавати, дакле поправљати. (0 времену основног школовања). Како је култура веома у напред коракнула, захтева се у новије преме од нар школе у свем много више но пређе, па с тога ваља и време школовања знатно продужити. Још пре двеста година и више захтевао је -Тован Амос Коменски, тај педаг. геније прве величине, да народва швола траје шест година и да је походе сва деца једнога народа и то с почетвом седме године па до свршетва двапаесте. Аио наше панредније време захтева к тому још две године, то није ништа много према културним напрецима од два столећа, као и према увећаним задацима дечина образовања. У нас је, до душе, утврђено законом да осиовна школа траје шест годипа, али се она, не знам зашто, дели на нижу осн. школу и на вишу, и не моР а .!У Ј е > Ј е Р не могу, сва деца полазити све дотле, док се садашње школске зграде не прошире и дов се не озида потребан број нових. Ми давле пи данас нисмо постигли оно што је иедаг. геније прве величнпе Коменски пре два века и више захтевао. Док ее у нас за сву децу, и мушку и жеиску. не заведе обавезно школовање, које би и по најмањим селима и засеоцима трајало бмр четири године, треба у свима градићима и већим селима установити У-и и У1-и разред тако зване „више" основ. школе, продужну пак школу воја је трн у оку, ваљало би у тим местима укинути, а завести је по свима омањим селима и засеоцима, без обзира наброј ђака који ће у њу прећи. Таво на пр. 9