Просветни гласник

у иожаревачком округу требалоје још ове јесени отворити У-и и У1-и разред пародне школе у овим местима: у Голупцу, У Кучеву, у Жагубици, у Петровцу, у Жабарима, у Божевцу и још у неком већем селу среза ножаревачког где је то нотребно. За У-и и У1-и разред нар. школе ваља, према разним приликама, односима и потребама дотичног краја, удесити и нарочиги наставни план, по којем ће се у тима разредима народне школе иретежно предавати оно, што одговара стварним потребама свакога краја на по се. (Види напред како ваља градити наставни нлан!) (Осн. шродна школа ирема средњој) . Осн. народна школа, посебпог свог задатка ради, јест самосталан завод за образовање и пе зависи ни од које друге школе. Но вршећи задатак свој, она је уједно и приправии завод за средње школе. А то пак што, тек неки мали део ђака из нар. школе лрелази у средње школе, ве може се ових ради захтевати, да народна школа за њих буде само сомоћни завод. Нај. боље би било, да се у средње школе, као што је још Коменски желео н хтео, примају само они ђаци, који су постигли смер народне школе и који су, како др Дитес ирепоручује, павршили дванаесту годгшу, а не као досле 9. или 10., по што су за децу тога раста и доба нрерани гимназијски нредмети и онај метод но коме се у средњој школи изучавају. За децу од 6 — 12 година пристаје само метод елементаран, очигледан, који увек полази са гледишта ученикова (дакле субјективан), а никако метод научнички, често апстрактан, који се одређ,ује ио природи самога предмета (дакле објективан). До год је детету иотребно стварно представљање предмета и докле оно није зрело за апстрактно мишљење којим се

граде по.јмови , дотле му је од много веће помоћи практично школован учитељ нар. школе, него ли проФесор који се бави већином само науком. Од велике би користи б,1ла измена у закону о гимназијама и реалкама, ако се захтев Еоменскога и савет д-рг Дитеса уврсте у нретходне погодбе за примање у средње школе; посебио пак престала би пепрекидна трвења и свађе између 1иколе народне и средње шволе ; не би нижи разреди средњих школа били препуни ђака а виши готово празни, што долази отуда, јер у средње школе нојуре и она деца којој иије суђено да се уче, и ко,ја се, ако су телесно и душевно слаба, оптерете науком за коју још нису дорасла, на се толики младићи претераним папрезањем растроје и физички и духовно и морално, те на ио пута, или још рапије остављају заночете више пауке; а ако ћемо тим имати мање научњака, биће и мање научног пролетаријата и мање слабих духова на важним местима, а у вел. школама не ће бити и од сад много незрелпх и изнурених академијских грађапа, као до сад. — Како је дакле нар. школа једини завод, у ком се даје народно и чисто човечанеко, опште образовање, а све друге школе, ма колико истицале свој хумани карактер, дају стручно и сталешко образовање, било би са свим штетно по карактер младих људи, ако се и од сад сувише рано уклањају са општег човечанског н народног гледишта а свраћају на пут зассбних интереса. Веома је безумно народне школе занемарити, па претерано потпомагати средње, стручне и велике школе, допустиги да нар. школе са оскудности пропадају, само да би других шк >ла било што више на, број и што боље уређених. Главно је нобринути се да нам елементарно образовање буде основно и опште, па ће сва даровнта деца добити основу за сваки