Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

тако рећи најсавршеније уаутство за „очигледну наставу" и с тога га они свима учитељима најтоплије препоручују. Кад дакле ни један методичар. а докле су многи и иремаоги писали о томе, није ни умео ни могао боље одредити и изложити: шта је смер „очшледне наставе", како је треба аредавати и како се њоме иотиомаже, негује и развија језик, за што не бис.мо и ми усвојили разлога Грасманових, иа да вежбања у гледапу, мишљењу и говору обрађујемо самостално, засебно, оделито од читања с писањем, а ао његову уиутству, које треба за наше нрплике и одношаје што пре прерадити и удесити, нешто изменити а мало додати. Вежбањима у гледању, мишљењу и говору дете треба да се свестрано образује; с материјалне, ирактичне стране дете се уводи у све области ирироде и света човекова, а с Формалне, теориј. сграпе пак развијају му се чула, моћ гледања, памћење, мишљење, оштроумље и домишљање (досетке), дар за

иосматрање, морално осећање, укус за леноту, душевност и способност за ирвдстављање, које је двојако: а) усмено, а то је говор, и б) ручно, а то је цртање и иластични радови, што се врло природно даје саојити с „очигледаом наставом." „Очигледпа настава" мора се основати па илану, који треба да је ириро ; \ан, једноставан и да стоји у складу с целом наставом школском. И ако је нри том најпретежнијс сиољашње гледање, иосматрање, ипак ее много и премиого дотиче и уиутрашњсг, духовног живчта самога детета посебно, а човека у оиште. Немајући више времена, да ирозборим онширније о вежбањима у гледању, мишљењу и говору као самосталиом предмету у осн. народној школи, још мање се могу упустити да с методичке стране претресем остале иредмете у наставном „ирограму" за основне школе сриске Дај боже здравља па ће и тому доћи време!

ПРЕОБРАЖДЈ ЕАШИХ ГИННДЗИЈД ИГЕД 1№ОФЕСОРСКИМ ОАВЕТОМ 4РУГЕ БЕОГРАДС^Е ГИМНАЗИЈЕ

уЗ ,р. ј ^ик. ј. ЈТ

ЕТРОВИЂ

Закон по коме се сада управљају гимназије постао је у времену ошитега школскога преображаја. То је било 1863 годиие, када је Л.ицеј иостао Велика Школа, гимназија добила нов облик, а основна школа из нова реФормисана. Основни закон о Великој Школи и Гимназији још је и данас исти. Само је основна школа доГила 31. Декембра 1882. године ново уређење, које је не само напредно, но у нравом смислу нотпуно модерно. Ну и ако је основни закон за гимназије од 16. Септембра 1863 године у целини остао неизмењен, његови делови тако су промењени у течају ових 27 година, да се не могу дознати. Од 29 параграФа, остало је неизмењено само 14, и то само оних 14, који не улазе у су-

штину гимназије, све остало иромењено је. Крупне измене у закону учињене су 1873, 1881, 1882 и најзад 1886 године. У те 4 године учињено је 14 крунних измена које су дале иов облик нашим гимназијама тако, да оне данас и ие личе на гимназије од 1863. године. Друкчије није могло ни бити. Општа струја за реФормисањем школа, која се беше кренула у средњој Јевропи 1871, а која је 1873 имала и резултата, није могла остати не опажена и у Србији. Она је за собом новукла и сриске гимназије. Што их није до краја реФормисала, биће, поред осталога, и за то, што су се у иас сувише често мењали управпици иросвете, па нико нпје имао довољно времеиа да већу замисао о школском преображају до враја изведе.