Просветни гласник

РАДЊА Г.1АВН0Г ПРОСВЕТНОГ СА ВЕТА

58. закона о основвим школама, нрнвремене годнне учитељске службе признаду за сталне, и нашао сам да му се ова молба по закону не може адмпнистративним путем уваашти за то, што се одредба 3-ег одељка члана 57. поменутог закона односп само на оне учнтеље, који имају учитељске квалиФикадије и само су били привремени због страног ноданства; она се не може нрименити на г. Аћимовића с тога, што је он п првп пут као прнвремени учитељ у Прњавору крушедолском у Срему, п после прпмљеног српског подапсгва, био прпвремени учпгељ у Србији све до 1 Фебруара 1890. г., када је ностављен за сталног, пошто је министарству тек 12. децембра 1889. год. јављено да је он још 7. маја 1882. примљен у српско подапство и на исто заклетву положио. Према овом и оваком стању стварн , као и према томе, што је овај учитељ, после срнског ноданства имао прекида у своме службовању — мора се узетп, да је за ова ностављења вредила и бнла меродавна одредба чл. 5. закона о учитељским нлатама, по којој је вахођењу миниетра просвете и црквених послова остављено, да ноставља учитеље по овом закону с обзиром на њихов успех и владање, штоје он по свој прилнцп у овом случају н чннио. Према овоме би се г. Аћимовићу, но моме мишљењу, могло сада само законодавним путем помоћн. 23. октобра 1890. год. у Београду, Стојан Марковић И ја у свему мнслим овако , као што је г. Стојан казао. Ако г. Стеван и даље мисли — да му године по молбн треба уважитн — нека се обрати Народној Скупштини. 27. октобра 1890. г. Београд. Урош Влагојевић Савет је усвојио ово мишљење г.г. реФерената. IX. Прочитано је ннсмо г Пере П. "Борђевића о руконису ,,Цвети" од I'. Јована П. Јовановпћа, учитеља. Пнсмо гласи : Гисаодину иредседнику Главног Просветног Савета Господине, Г. Јован II. Јовановић, учптељ осн. школе у Јагодшш, унутио ми је свој рукоппс „Цвети," како

га је према мојем реФерату нонравио и донунио. Ирегледавшн ове исправке и допуне, впдео сам да је писац усвојио готово све моје наномене, али у исто време и, многим донунама, раширпо свој спис толико, да се, у овом облнку, може сматрати као нов посао. Тога ради, спроводећн рукопис Главном Просветном Савету на даљи постунак, слободан сам исказатп своје мишљење, да би, нре коначне саветске одлуке о штамнању овога сниса, требало рукопис упутитнјош једном референту на оцену. Изволите, господине нредседниче, и овом прилпком бити уверенн, да Вас одлично поштује 9. вовембра 1890. Београд. Пера П. Ђорђевић Савет је одлучио: да се као други реФеренат за оцену овога дела умоли г. Еоста Петровић, учптељ. X. Прочитан је реФерат г. Богољуба Јовановића о књпзи „Теорија Статнстнке" од г. др-а Мнл. Г. Веснића. ГеФерат гласн : Главном Просветном Савету. Примио сам послато мн дело /Георија Статистпке," које је с пемачког превео г. д-р Мил. Веснић. Немачки орпгинал штамиан је у 8сћбпћег§-ов9м делу: „НапсЊисћ с1ег роПИзсћеп Оекопоппе," а аутор му је Вг. Сгизкау ГигаеНп, који је као нроФесор народне економије радио много и на статнстици, обрађујући нарочито теоријски део ове науке, што доказује нзмеђу осгалог његова знаменита расправа ,2иг г Гћеог1е с1ег 81аИ8к1к", штамнана у XIX свесци часописа: „2е1(исћгИ'1 №г сНе »еаагаш1е 81аа18№158еп8сћа1'1." ЕпшеНп-ово име помпњаће се с тога вазда у нсторији економске и статистичке науке. Према томе, не упуштајући се у оцену дела, које има тако славног аутора, п које је у Немачкој као ваљапо нризнато, ја могу овде само тол()ко казати, да ће се из њега сваки моћи унознати са историјом н развитком статистике у онште, а на по се пак са теоријом њеном. Дело је разумљпво и без онпх дометака, које налазимо у неким делима ове врсте (домеци ови обично су философске и математпчке природе). За разумевање такпх дела изискује се већа научна спрема, и с тога