Просветни гласник

ЗАПИСИИЦИ ГЛАВНОГ

-Грудна кост — кобшпца — код тнца је млого већа, и она се спаја с кичмом, јадцем или кључном кости и са другим рачвастим костима." Овде изгдеда као да се кобидица неносредно спаја и с кичменицом, а то у ствари није. Такоје исто незгодно рећи „и са друпш рачвастим костима," а не казати те кости (4. т. 3. с.). На нстом месту налазе се и ове нејасности које и сувише падају у очи: . Код тица кичма се састојп из педесет пршљенова, од којих долазе на врат девет до педесет, леђних 7—11." Даље: ,,Последљи репни пршљен или тртица пзгледа као весло, и издигнута је на више, он носн мускуЛе у којем стоје репна пера, итоје перјасто крмило." — Још даље: ,Жабе имају већином десет, а змије око 300 иршљенова, и ове немају грудне костн, алп зато имају на вратним пршљеновима ребра кој и има око 250" (4 т. 3. с.). Говорећн о кораачиној кичменнци вели: „вратни и репни пршљепи п удовн могу да се продужеЛ — На истоме месту налазп се и ова реченпчиа погрешка: ,удови код сисара, нарочито мишка или рамењача код рукокрплаца илн лењиваца, врло је дугачка." — Мало даље: ,Мускули праве ону црвену, кончасту, п пуну крвп масу, у телу нашем, која се обично зове месо. Онп окружују скелет...." (4. т. 4. с.). Тешко да се могу пустити у школску књнгу и овакве збрке: „Усну дупљу ограничава горња и доња вилнца а окружена је махом меким деловима, а у њу се улази кроз уоне. Усна дупља граничи се с обе стране мускулним образима. Између зуба и образа лежи образна дуиља. Доле се граничи са језичним мускулпма и језиком, који је утврђен за језичну кост, а горе са чврстим неицем ; иза њега долази меко неаце са које внеи рееицо." (5. т., 3. с.). Мало даље: „С обе страпе а између ненчаних лукова находе се крајници који су узрок честом разболевању" (м. који се често разболевају, 5. таб. 4. стр.). Код тица желудац има „пред-желудац или замењујући желудац" (ргоуеп1пси1иб) (6. т. 2. с). Одељци птичјега желуца добили су у народу стална пмена: мали бубац и велики бубац. Погрешно је поређење: „Бубрези лнче на сочиво" (6. т. 3. с.). Органи за крвоток (7. таб. 3. с.) у животиња на чудан начин назватп су: „сасудна спстема код животиња." — На истом месту стоји: „Дрвена крвна тела облика су малог и са стране су угнута, у нросеку су 0'006тт." Сигурно се овде хтело казати како ирвена крвна тела пзгледају као ситни котурићи, који су са стране угнути, у иресеку

САВЕТА 1 1

0*016 тт. —- На истом табаку налазе се две слике (43 и 46) за шематични крвоток, атојебез сумње залншно. Код дисања има овака реченица: „Одмах иза језика, а над гркљаном стоји гласични поклопац (еродШлв), који се при дисању отвара и затвара, у падању страних тела у гркљан" (8. таб. 2. стр.). Поклоиац пада те поклапа отвор гркљанов само онда, кад се гута, а иначе је увек отворен. Код пЛјћа (8. т. 2. с.) као обично узима се десно и лево крило (по немачком: десно и лево плуће), а опет је иреведено: „Десно и лево зову се плућна крида," нтто је са свим залишно. — На пстом табаку долази два пута насдов дисање, н то прво је написано место система зп дисање. „У венској крви плућних артерија, п у пдућн ностада угљена киселина и водена пара , измења се кисеоником ваздуха, усљед чега крв опет постаје јасноцрвена, и за иромену материје прилагодна, и враћа се плућним венама натраг у срце" (8 т. 3 с.). Угљена киселипа и водена пара не постају у венској крвп плућних артерија, јер најмањи део угљене киселине (СО.,) постаје у крви, него скоуо јединствено у ткивима, из којих прелазп у крв. Врло мало водене паре постаје од једињења кисеоника с воденичнпм једињењима, која су у крви ц у ткивима , већ то је већпном она вода, што је прпмљена у храњењу и што у плућима нросто испарава. Гасови, што се издишу, не постају у плућима , него се находе већ у крви , пз које прелазе у плућни ваздух. „Глас имају само сисари, а од риба позната је само једна која има глас, а то је Рго1ор1,еп[н асИор1еп8 из белог Нпла. Све осгале жпвотиње готово су пеме. (8 т. 4 сЈ. У одсеку „Храњење" има нејасности и неиравилности. Тако пошто је храна из желуца прешла у црево „дванајестопалачно," где се помеша с панкреасом, вели се: „У исто време ту се пздива и жуч, којг« нарочито мастн раствара и прави их сварљивијим, он се лучп дневно 1*7 к§. Одатле каша аосгаје нз чврстих делова, којп пе могу да се употребе као храна за тело; и из течних, која пма у себи све оне хранећиве матерпје што су телу потребне, и тај течан хранећиви сок зове се млечни сок цди хилус — Даље на истом месту: „ Л имфни судови носе и преобраћају са својим жљездама хранећиви сок у крв" (9 т. 1 с.). Код можданих перава пма оваква реченица: „Они снабдевају мускуле н кожу, управ цело тело изузимаЈући оне делове у којима се нерви мозга гравају" (Д0 т. 2 с.). 1у је преведена ноловина 2*