Просветни гласник

ЗАПИСНИЦИ ГЛАВНОГ

цросветпог САВЕТА

реченпце, н с тога је изостала и она чиме снабдевају п како снабдевају, а то има у оригинаду. .Очњи каици се скупљају помоћу кружних мускула, с поља и изнутра. Превучени су једном иокожицом, она изнутра иуна је с.удова и нерава слузокожа, и она се помоћу всзнице спаја са оком, она окружује само беоњачу, и с тога кад иадче какав трун туна, то осећамо непријатност и болове. јер је кожица пуна нерава. На крајевпма очннх капака находе се длачице трепавице, које као н обрве чувају да пе надне на око светлост с друге страпе тела. Иза трепавнца палазе се жлезде — и оие леже у рскавици што се находи између спољне и унутарње покожице очних капака — те жлезде л\че лој нознат као крмсљ " (10 т. 4 с. и 11 т. 1.). Колико је ово згодно преведено, внди се, кад се поредн с оригиналом: Очипи каици чине расцеп. Еаици су чврсти због рскавнце и могу се затваратп помоћу кружног мншнћа, који је около очиње дупље. С поља је рскавнца од капка превучена врло нежном кожом, а изнутра је поставлина врло нежном слузокожом , која је пуна судова и жпваца. Ова слузокожа посувраћује се са задње стране капка по очнњој јабучици, те тако спаја оба капка, и с тога се зове кожица сиојеница (сионка). Али она нревлачп само беоњачу (бедпшу) н чини кесу са шупљнном, у коју улази рожњача. Кад нешто досие нод капке, као ирашина, чађ, сптне бубице и ма како труње, западне у ову кесу, и због многнх живаца у овој кожпци осећају се јаки болови. Ио ободу капцп су обрасли трепавицама, које као н обрве изнад капака штнте око од светлостп што озго долазн, штите од зноја , нрашине итд. На унутрашњем ободу од капка нзвпру жлезде, што луче крмељ за подмазивање обода од капака н трепавица (\Уо1сШсћ, стр. 44.). „Внђење далеккх и блиских нредмета бпва услед ириЈагођавања (акомодације) ока, које стојп у вези са ширењем и стезањем сочива, уврав оне опне која обавија сочиво" (11 т. 1 с.). 0 оиом нмају два мишљења: по Крамеру предња страна од сочива може се внше иснупчити, а ио Хелмхолцу иснунчава се још и задња страна од сочива нри гледању на близу, а спљоштава се ирн гледању нз даљине. У карактеристици мајмуна (15 т. 4 с.) стоји „немају нодбратка." Нбдбрадак или подваљак је ге»чо вић теп1о, а то сс баш лено вндн да има на горили (слнка у Науек-атласу), већ мајмуни немају браду (оћпе Кдпп), као што се то лено видп н на слици, кад се пореди с костуром човечје главе.

„Неки (мајмупи) имају кесе на образима, а на задњици неке израштаје" (16 т. 1 с). Нису то израштаји, већ је тврда жуљевита кожа, дакле жуљеви за сеђење. Код шкољке, и то код отварања и затнарања љуштура, стоји: „и при грчењу мускула љуштура се отвара" (40 т. 3 с.), место да се каже:.и кад мишпћи престану грчитп се, нлп кад мишићи затварачи не привлаче капке, тад пх спопка отвара. „Уста леже дубоко у плаштаној дупљп окруженој са два пара иипастих режњева" (40 т. 4 с.), место: усни отвор је дубоко у нлаштаној дупљи, оикољен с два пара режања за пнпање (ТазНарреп). На истом месту: „Кратак једњак води у желудац, који прелазн у црево (сл. 279.) чијп доњи део дебело црево // пролази кроз срце ■/'." То је нраво илп задње црево (МабУапа). — На истој страни: „Два пара листатих шкрга е нокривених трепљастнм епителијама, окружују тело," итд. Шкрге су обложене (ђезеШ) епитедијама, и омотавају или опкољавају тело. Код голубачке мушице (49 т. 4 с.) стојп: „и у Августу друге године развија се савршен инсекат," место у анрилу (и то обнчно између 8 и 28 Апрпла). На 50. табаку, 1. стр. код слике 345. голубачка мушица има: „ог точкасти орган са којпм се храна добавља," место: орган налик на водеинчно коло, којим добавља храну до уста - коичаст орган са којим се нрииучава за, стење," место: пијавка којом се припија уза стење'. — „8. мушица као чаура са љуском, 1 свучена покожица ларзе, органи за дпсање," место: голубачка мушица у развитку као лутка са чауром, веома увећана и озго гледана, 1г органи за дисање у лутке, 1 свучена кожица ларвина. — „9. чаура оздо посматрана и без чаурице," место: лутка оздо гледана и веома увећана, бе:з чауре, 1г органи за дисање. — „10. сламка са чаурицама, /, у којој се находе још ларве, а х одакле су већ измилиле, и у природној величини," место: 10. сламка (од траве), по којој се виде чаурнце колико зрно од рпжа, и у некпма се види лутка 2, а у некима опет већ измилеле и потпуно развијене мушице х у прпродној величинп. Од неподесних речп и термина навешћемо неке: објашњавајући део (1 т. 1 с.), — видмћемо (1 т 2 с.), — образујућа материја (1 т. 3 с.), хранећиве течности (1 т. 3 с.), — организиране ћелије, безструктурна опна у желудцу; — на 2. т. 1 с.: мравија, сумиоро - киселе п ФОСФоро -кнседе соли, кречна ?емља, кошчана земља, участвује; 2 т. 2 с. калплауге, свезујуће ткање; — 8 т. 2 с. ж.м>здо, у след разболења; —сходпа нзмена (10 т.