Просветни гласник

1 3

2 с.); — живеће животиње (14 т. 2 с.); — у иодеди код сисаваца (22 т. 4 с.): торбоноше и кљуиарп, у ирегледу сисаваца (22 т. 4 с.): торбари и чмараши, и у натиису (22 т. 2 с.) : чмарне животиње; — грабљивице (22 т. 4 с.) место зверови или месождери, а код тица (25 т. 1 с.) опет грабљивице; — парво-ирстасти преживари (20 т. 2 с.); — копитама, набубрени табани (м. жуљевпти табанп), набубрења (м. жуљеви, код камиле) (20 т. 1 с.), рожна шипчица (м. рожне плоче, код кита 21 т. 2 с.); — лисњача (23 т. 2 с.); жвакајуће и дробеће инсекте, сисајуће (44 т. 1 с.); — краљица (м. матица, код чела 44. т. 2 с.); — пренета је код нас, донешена је, код женки су (51 т.). — Место лепе речи врста (бреаек) долази свуда реч вид. која значи игзив и 1их, а никако зретз. Према свему наведеном наше је мишљењс овако: Зоологија за више разреде гимназија од г. Ружића не може се оваква каква је препоручити за школску књигу, док се према напоменутим манама не би са свим ирерадила. 5. новембра 1890. год. у Београду. Бор. Б. Тодоровић. Ранк. Петровић. Савет је усвојио мишљење г.г. реФерената и одлучио: да се дело овакво какво је не може примити, докле га писац не би поправио по примедбама г.г. реФерената. Г.г. реФерентима је одређен заједнички хонорар за преглед овога дела у суми од сто (100) динара. IX. Прочитап је реФерат г. Живојина Јовичића, протојереја и проФесора богословије, о рукоппсу „Хрестоматија руског језика" за I. и II. разред Више Женске Школе од г-ђе Н. Глушчевићке. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни С^вет у свом 446. састанку од 3. тек. мес. Бр. 85. почаствовао ме је својим поверењем, давши ми да прегледам п оценим спис : , ХрестоматГх, книга длх иервоначалшшхг занптш ао русскому нзику, которал иредназначаетсл длн 1 и II. классовг Ђисшеп женскоп школм вт> Королевст†Сербги коју је саставила г-ђа Н. Глушчевићка, учитељица на Вишој Женској Школи. Ја сам поверени ми спис пажљиво нрегледао, н част ми је ноднети Главном Просветном Савету своје мишљење о истом.

По моме мнењу, госпођа писатељка требала је да се мало впше заустави код руске азбуке, н да мало боље објасни изговарање појединих рускнх иисмена, која су с нашим иисменнма подударна, али се код Руса друкчије изговарају. Тако н. пр.: Г = нашему Г, али се покадшто изговара као X, н. пр. Гоголб = Хохољ, Богђ = Бох итд. Е = Је, н. пр. Единство = Једпнство; е = је, естество = јестество. ИГг = ј, кад је у средини и на крају речи, н. пр. свои = свој, злодћи = злодеј, малМшш = малејши нтд.; е = јо, елка = јолка итд. Шш, = сч, н. пр. 1Цаст1е = Счастије, ш,енокв = сченок^ итд. 0 = о, али се покадшто нзговара и као а, а нарочито кад гласоудар не пада на њега, н. пр. хорошо = харашо, хотл = хатја. 9 = нашем Е, н. нр. 9то = 9то, дкономт. = Економ, поззиа = поезија. = нашему Ее, и то, кад је у средини и на крају речи, нпр. вћкт> = век, л1зта = лета, человЈзкт. = человек, о челов^сћ = о человеке, итд. г Ј,ћ = нашему је, и то, кад се нише у почетку речп; а у руском језику има еамо две речи, у којима се пише ћ у иочетку, и то су ове: 4ств = јесћ, јести, ћздитв = јездић, возити се на колима, ћхатв или ћздитв верхомт>, јахати на коњу. 10» = нашему ју, нир. К)ноша = Јуноша, К)пка = Јупка, егоже = јејуже, итд. Л = нашему Ја, и то кад се нише у почетку речи, нпр. Лдовитнб = Јадовитп, отровни, Лнварв = Јанвар, Јануар, Лхта = Јакта, Дмш.икђ = Јамсчик, итд. Л, на крају речи, изговара се нешто средње између нашег а ц ја, ипр. Царл = Цара итд. 0«. = нашему Ф, нпр. Оома = Фома, Алонт. = Афон , Афпна = Афцна, А«анас1и = Афанасиј итд. Б1н, изговара се нешто средње између нашег и и у. Ну да се ово слово правилно изговори, као што га Руси изговарају, то се може постићи слушањем на предавању. VI" = нашему и и г, и она се ншне само у једној речи — М^ро = Миро (свето миро), и у речима, које од те речп произлазе, нпр. Муроточивни = Мироточиви, МгрономазаиЈе = Миропомазаније, итд. Госпођа писатељка добро би учинила, кад би у примерима објаснила још и то, како се и друга нека писмена изговарају у руском језику, као и нред т, е пред т, с нред д, итд. Исгина, ово и.ј-