Просветни гласник

НАУКА И НАСТЛВА

коју обасјава сунце. светлије од нашега, коју заливају реке, пространије од наших, коју краси обилна вегетација, дивља у својој лепоти. која премаша. и плодиошћу свога земљишта, и дивотношћу својих шума, и изобиљем својих руда, слабе привредне изворе наше Европе, која. с њом упоређена, изгледа мала, јадна. сиромашна. И сама Азија, којој су крсташи испитали и познали само један део, сад се боље познаје и буди у Евроиљана и дивљење и пожуду. Потпуна револуција која је, опажа се све више п више, изменила идеје и интересе тадашњега света, коме се границе размакотпе." 1 Ова се револуција силно осетила и у појавама, које чине област књижевности у њезину ширем значењу ; с тога ћемо одмах ирећи к њима. да их уочимо и испитамо. Италија је, како већ нагласисмо, земља, у којој су најјачи одзив и најпредусретљивији пријам нашле идеје које изазваше препорођај и књижевности и уметности. У Италији је, више него и у којој земљи, било прилике и могућности, да се види и осети основаност нротеста, што се подизаху противу представника католичке цркве, који нарсчито сметаху слободнијем кретању људске мисли. Уздрмана вера у догмате црквене довела је за собом: незадовољство с дотадањим иравцем духовног развића; уверење о недовољности дотадањег знања, и тежњу, да се мртви латински језик, који беше, као језик црквени, у једно и језик књижевни, истисне и.; употребе и замени народним језицима, чија употреба у књижевности бејаше врло сужена. Тек под утицајем нровансалске поезије осети се, колико мртви језик латински смета развићу поезије у свима њезиним гранама. те се увиде данас већ свуда примљена истина, да поезија, којаје цвет књижевности, може цветати само на народном језику. Одушевљени овом истином, а незадовољни тадашњим неразвијеним и једностраним облицима књижевним — тадашњи књижевници потражише и у класичним књижевностима нађоше богато врело иајразноврснијих облика књижевних и најмногостручнијих грана научних. С већим одушевљењем него икада поче се у то време истраживање затурених дела класичних и изучавање класичних језика и литература. ') ЈЈиссипгиу : БЈб1оЈге ј>ч'пе1а]е, р. 878 — 379.

С једне стране веће познанство с класичним литературама. а с друге пак стране тежња, да се народним језиком замени мртви латински језик у књижевној уиотреби — то беху елементи онога проблема. који је имала да изведе књижевност италијанска у XV веку. Старе класичне облике требало је оживети, освежити новом сувременом садржином, служећи се народиим језиком, или, да се послужимо речима познатог литерарног историка Бето§ео1;-а, требало је извршити (( снајање модерне инспирације с лепотама античке уметности и књижевности." 1 ) Овај су пут указали у Италији Данте, Бокачо и Петрарка, песници XIV века, а њиховим трагом пођоше у XV веку Тасо и Ариосто; они дигоше цену и глас Италији; њихова дела посташе узори, којима се одушевљаваху не само сународници им, него и сви сувременици, ирипадали они ма којој народности. Утпцај овога покрета у Италији осећао се све то јаче и плодотворније и на књижевностима осталих народа. Ширењу његову нарочито много помогоше ратови, које у то доба водише Французи по Италији. (( Французи су доиста оставили с оне стране Алпа много гробова, али су, поред њих, тамо оставили и своје незнање, своју грубост. ))2 ј Преко Француза ширио се овај покрет на све стране. Јачи развитак књижевности знатно је ојачао умну снагу народну. повисио ступањ образованости. Са шнрењем знања падале су нагло предрасуде, које су, вековима чуване као светиње. кочиле точак напредовања и развића народног. Свуда је почео пробијати нови дух, растерујући. као благ поветарац планински, загушљивост од устајалости и зачмалости средњевековне. У свима гранама људскога живота осећала се нека свежина и ведрина; свугда се опажало више живости и живота; свуде су стале ницати нове тежње, нови правци, нове мисли. Једном речју, свитала је зора новога доба, оглашујући да средњи векови тону у мрак прошлости и заборава. Зраци новога сунца кравили су мало по мало ону средњевековну замрзлост, будећи нову снагу за рад на остварењу нових тежња. Пробуђена снага крепила је наду у боље дане, а нада је изазивала одушевВетодео^: Шв*о1ге <1е 1а 1лМега.ип"е §епега1е, 1 о 1ме II., р. 138. 2 ) Ииеоибгау : Шб1;о1ге §епега1е р. 411.