Просветни гласник

34

НАУКА И НАСГАВА

санске граиице. а повише говори о самоме месту, где је оморику нашао. Наводи температуру онога дана кад је оморику нашао, а мерио је температуру како у шуми тако и ваи шуме на чистини . Описује изглед оморике, њену дужину н обим стабла. До сада је. вели, оморика нађена у Босни у ов1ш окрузпма: сребрничком, вишеградском, рогатичком и сарајевском. Оморика у Босни расте између 4 4° I' сев. до 43°35' јуж. и од 37 0 10 1 ист. до 36 0 1 0' зап. — Изводи закл.учак да оморичина иостојбина иије Србија. као што се то до сада мислило, већ Босна ; јер. вели. и србијска места где оморика расте леже дуж босанске границе. За тим обара Панчићев навод да народ зове омориком једино дрво Исеа Отопка Раис., већ, вели, народ — п Србп и Турци (Срби мухамеданци — омориком назива п јеле и смрче. А ми. и опет. тврдимо да наши Ужичани, где расте оморика, зову омориком само оно дрво које се у науци ■ назива Рјсеа Отог1са Рапс., аниједног другог четинара ие зову тим именом. Шта народ разуме под речју: омар и оморћ , о томе не ћу овде говорити. — Исти је писао о оморицииу « Апхсј^ег с1. к. Акас1еипе с1. XXV р. [57 и 158. — У томе чланку вели да оморика припада типу који је за терцијерно доба био распрострт по Евроии' , а до сада се задржала још у ист. Босни. зап. Србији и Родопи. — Г)г. К. Вандас штампао је резултат свога путовања 1889 год. у (< 8Љћег. (1. к§1. ћоћт. Сге$е18сћ. с1ег ^Ухвзепвсћ.» 1р. 248—285 као« Нов ирилог ка Флори Босне и Херцеговине." — Скуиљањб биљака започео је у боеанском Броду. Походио је Требевић, а поглавито је правио екскурснје по Херцеговини. 11нтересантно је што је на врховима Иван-пданине нашао биљке, које су карактеристичне за босанске впсоке нланпие Егуидшт а1рпшт Е, Сепћшгеа Ко1зсћуапа Неи!Т. Еирћогћ уеггисоза -Јасд. . а на западнпм стеновлтпм падинама праве далматинско - херцеговачке Фелб Атрћог1сагроб Хеитауеи VIз , Ес1гајап(ћи8 КI (;а1ћеШ ВС, А181пе с1ас1е8ћпа Рогћ. . ') Ову јо иостапку на освову иеволиких иодатака изпео још пок. прОФ. Каспари. Био је ирикупио нешто и мате; мјала, али то по његовој смрти остало пеобјављено.

На Преслици планини у главноме је иста вегетација, само још и ове херцеговачке спецпФичности : 1 )1а ,п11шз 81пс1 :и8 8 8, п 8Иепе КћаЈћеШ УЈв. Од Нван-карауле, одакле је правпо прве две екскурзије, оде у Јабланицу, одакле походи пл. Глогово Неретва . Ту је нашао две нове Феле за науку : Ме1атругит 1псћосаИс1пит Тће81ит аипси1а1ит Из Ршгова се пео на Преслап планину. и ту је нашао до сада само на Пласн нађену би.вку ОпарћаШпп 1еоп1орос1шт. У иодалпијском иојасу Нреслапа нашао је врло лепе и ретке умбелате : Рћузозрегтпп уегћсШа(;ит Ух8. ШасћпШа Оо1асеп818 Уапс1., 8е$еН е1а1ит Е., А81гапИа сагпГоћса \\ к1Г. ГНапИш.з Мко1а1 Веск е1 8гу82. Иа Пласп пашао је ЕПапШиз ЕгеупИ Уапс!.. Ро1епШ1а арешппа Теп., 8ахНга^а ргепја Веск., Сгер18 сћопс1гЈ1о1<1е8 Егоећ и др. Од -Јабланице оде у Дрежницу, одакле је иравио излет у Ракитно, Високу , Чврсиицу и Врањ. Чврсница у Флористичком погледу много обећава. Он је ту за кратког бављења нашег многе ређе алиијске би.вке, а особито је достао нашао Опарћ. 1еоп1оросИшп у подини и по иадинама. Нз Рујишта је иравпо последњу екскурсију на Порим, где је нашао до сада незаиажених биљака, као п нов С1г8шт Уе1епоУ8ку1 Уапс1. После овога кратког саопштења из путовања следује сиисак биљака које је том приликом прикупио. — Од истог нисца има у горњем часопису и други чланак: «0 новим биљкама из Босне и Хсрцеговнне" 1 .) — Стеван Делић прпонштио је у II св. «(.'арајевског Музејског Гласнпка" стр. 175 сво] популарни чланак «0 борици (Оарћпе Шадауапа ЕгеГег)." — Чим се снег око Чајнича отоии већ је борнца цветала. и но то.ме је она прво нролетње (( цвеће," које својим мирисом заслужује да га женскиње за главо.м и на грудима носи. Ои је ову биљку нашао на брду Цицељу, које се иружа ирема заиаду и губи се у Стра' О-* ј 1 ) Извод из носледња три чланка послао ми је из Беч » мој друг г. Јов. Цвијић, питомад за геограФИЈу.