Просветни гласник

ФЛОРИСТИКА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ

33

Сарајева. Ту је међу старим буквама нашао Б. В1а§ауапа. Уз чланак приложио је и слику овог ситног шиба, који је први пут нашао гроФ Благај на гори св. Ловриица у Крањској, те из почасти дато му је Благајево име. Даљс Сајник помиње да је тај шиб нашао Рајзер на брдима Смолину и Орловику код Жепча. Шпрунг је причао да тај шиб расте и на Озрену код Маглаја. До сада је се знало. вели даље г. Сајник, да ова биљка поуздано расте на гори св. Довринца . јер се сумњало да ју је Нанчић налазио у Србији. Ко ли је то сумњао ? Једини је можда г. Сајник у то посумњао, него тцмје ваљда опет хтео да да веће важности своме открићу! А г. Сајник не зиа. — да је се поуздано знало још пре 10 година да Б. В1адауапа расте не само у Србији већ и у Црној Гори и у Херцеговини. Види о томе С. Р. Т^утаи : Сопвресктз Иогае Еигораеае, р. 640. — У току ове године и г. Бек је печатао два чланка о Босни, али ни један од та два чланка не могах добавити. С тога ћу их само поименце овде навести: <( 0 високим брдима јужне Босне и Херцеговине" (у Мопа1зћепсћ1е с!е8 ЛУ188. С1ић т ЛУхеп, р 104). „Муника. још мало познато дрво балканских земаља }) (ЛУјепег Ши8(т. СагШпгеШ № 4). 1890 године Бг. А. Пе^еп описао је у аустр. ботан. новинама две нове биљке које су брате на Прењ-планини , а те су: Азреги1а Негседолчшса и Азрег. рћоза Веск. (Ову последњу Бек је у својој Флори сматрао само за особиту Форму). — 1)г. Е. Форманек штампао је г. 1890. као додатак другом броју С( аустр. бот. новина": ((Други прилог ка Флори Босне и Херцеговине", стр. 73—106. Путовао ;је кроз Босну 1888 год. од 11. Јула до половине Септембра, и то од Сиска преко Новог и Крупе у Бихаћ; одатле нреко Горијевца и т. д. у Бањалуку. По том преко Агиног села и др. у Јајце , одакле обиђе Јањић. Високо и др. места. иа оде у Сарајево. Одавде у Фочу . Улог. Невесиње, Мостар, Метковић, и иреко Котора врати се дома. Са тога пута саонштава н једиу нову биљку: Сатрапи1а Вгос1еп818. ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК 1891.

— Бг А. Цалбрукнер гатампао је своју врло ваљану расправу: „Лишаји у Босни и Херцеговини" у Аналима ирир. двор. музеја у Бечу, св. V., бр. 1. стр. 20—48. — За Босну и Херцеговину наводи свега 65 родова са 215 Фела лишајева. Само су два лишаја нађена која овим покрајинама припадају, а ти су : Рћузта 1)а1та1лка Коегћ. Ро1ућ1а8Иа ћозп1аса А. 2аћ1ћг. ћес1с1еа етег^епз уаг. аиз^гаНз А. 2аћ1ћг.

ји који су до сада скупљени по Босни и Херцеговини налазе се растурени по појединим збиркама, као у Лојковој: 1.1сћеиоШеса шнуегзаНзи Кернеровом Шедама. — Бранчикје саопштио списак биљака које је скуиљао на Требевићу и Хумач-планини, а одредио му нх је Холуби. Тојеиечатано у Јаћгезћепсћ! с!ег иаћчгчу. Уег сћ Тгеисз. XI и XII. — Вг Фр. Красер ироучавао је босанско-херцеговачке Фосилне биљке, а објавио их је у ((Аналима двор. музеума бечког" стр. 90 до 91. Фосилне биљке које је Красер одредио скупљане су у овим местима : Будебу , Фочи, Гори, Јањичи, Шииовљану, Петровцу, Преслици планини, Подорошцу, Хусумовцу (код санског моста), Сарајеву, Кварцу, Сребрници, Д. Тузли, Варешу, Зеници, Жеичу и т. д. А иоименце Фосилне биљке су ове: Асег 1и1оћа1ит А1. Вг. Оиегсиз Воћиг Г. Согу1из с!'. со1игпа Г. (Кварц) . Сурегћез РаПа. Сагрјпиз ВекШгз 1.. Саигиз з1епорћу11а јРаа^из зу1уаИса Е. г . , . , Хоз1ега ТЈпгеп ЕИ. игуапага асшшпаш ° ј^1 ; 1 С1ур1оз1гоћиз еигоР1егосагуаа с1епИси- раеив Бгоп^. 1а1а О. \Уећ. А1пиз побШактп 1Јп§. Стпатотит ро1у- 8аћх адиПагцса Е1ћ, тогрћит А1. Вг. итд. 1 ) ,I >г Р. Ветштајн штампао је кратак чланаку аустр. б. нов. бр. 10. стр. 357—361 о оморици. Прво говори о томе где је оморнка нрви пут нађена. А за тим наводи друге исшггнваче биља, који су је у Босни налазили. па описује свој пут дуж србијско-боV Опншрније о томе види у Геодогији Босне, стр. 48, 5