Просветни гласник

32

ИАУКА II

НАСГЛВА

види се да се босаиске иланине својом алиијском вегетацијом са свим разлпкују од бечких. Биљке које расту ио бечким снежним брдима не налазе се по босанским планинама, већ су новим или другим специјама, иа и родовима заступљене. За тим говори о појединим алпијским биљкама где се и на којим местима налазе. Муника (Рти8 1епсос1еггш8 Ап1) карагтеристична је за кречњак креде на Прењу пл. (2102 м,), Ворошници, Нласи (1900 м.), Цврсници (2227 м.). ОпарћаИит 1еопћ)росНит I, Само на Пласи нл. (1900 м.). Аг1ет181а уШагш О. О. Само на врху Ортиша у Прењ-пл. (2200 м.). АпђгЈеИа сгоаИса 8. к. На Трескавици. У1о1а ргепја Веск у Прењ-ил. на 1 једином месту, године 1888 није нађена. СћгузапШетит а1р1пит I Само на сев. стр. Маглића !(I 700). Аз1;ег а1рјпп8 I.. На југу Романије пл. (1000 м.). ЗНепе асаићз ћ. Маглић. Зогћиа сћатетезрИиз СгаШх Трескавица. Ни1сћ1п81а ћгеУ1саиН8 Норре. Маглић. Агепапа сШа(;а И. О гс 1 п8 ћовпјаса Веск Вел. .Тезеро на Трескавицп 1700 м.). — Ј. Фрајн саопштио је у истим „Расправама зоол. бот. друштва" сгр. 577 до 644. списак биљака под именом : К а Флори Босне и Херцеговине. Виљке је скупљао Е. Брандис, ироФесор у Травнику, а Фрајн их је одредио. —- Брандис је за горњи чланак написао општи део, у коме говори о подлози скупљеног биља. За тим описује Травник и његову најближу околину. О Влашићу вели да је засебно брдо и да се разликује од свију осталих босанских брда. У томе раду саопштене су ове нове биљке : ТШаврх АуеПапае Рапс. 1 ) АидеИса ћгасћугасНа ЕирћгазЈа ВгапсНбИ и неколико нових «Формп" од врло ироменљиве биљке 8саћ1оза 1еисор1п11а. ■) Оио ће ио овој мрилици бити Тћ. Ауа1апае, која расте на Авали, а то је Тћ. сосћ1еагЈГогтае, за ксју је биљку Папчић некада држао да је нова, па јује ваљда под горвим именом нослао у размепу.

— Д-р К. Вилхелм саопштава на стр. 14 (исте књ.) да је брао мунику у Босни на Бјелаппшцп пл. — Д-р К. Ветштајн објављује, стр. 16 до 17, да је брао Барћпе В1а^ауапа у Ормањ ил. код Пазарића. 1889. године Л. Адамовић саопштио је у „Немачким бот. новинама" приложак ка бечкој Флори босаиско-херцеговачкој. — Сем нових локалности он наводи 14 Фела које нису споменуте у Флори Бековој, и две за науку нове биљке, а те су: 8ахН'гаеа Кегпеп и) лт , . ? . на Маглићу пл. Абреги1а \у е1;Шет1 ј Ј — Исте године, тај Адамовићев чланак у мало друкчијем облику штампан ;је и у ((Гласнику земаљског музеја у Боснп и Херцеговини" год I, бр. I, стр. 44—50. Ту Адамовић наводи н босанска имена биљака, али та су Ихмена ирост нреиис из ПЈулековог „Именика биља" '). — Фр. Фијала нечатао је у „Сарајевском музејском Гласпнку" стр. 83—88 своје ((Студије о некојим биљевним одношајима у посједнутим земљама." У томе чланку писац износи своја онажања која је прикупљао екскурзирајући ио Босни. Он је многе биљке, које не расту на кречњаку. нала^ио баш на кречњаку, и те биљке он ноименце наводи, и го на овим местима : Трескавици, Црном Врху, Требевићу, Храсници. Из проматрања Фр. Фнјале излази да су физички услови јачи и важнији ио развиће биљака но хемијски. —- Од истог писца има у II књ. «Гласнпка" чланак: „Онеким ендемичкнм биљкама у окунационим земљама" стр. 116 —118. У чланку иисац саопштава свој пут на Голу Јахорину, а за тим једну нову биљку, а то је Сгосиз ЛУПтае Р1а1а. Уз опис приложио је и слику те биљке. Расте близу Сарајева између Ковачића и Лукавице, а у друштву са Сг. НенНеНатш Негћ. и Сг. аЊШогиз КН;. За тим саоиштава биљке, које су искључиво у Боснн нађене, а таквих има 18 свега. — Ј. Сајник саопштио је у IV. књ. «С. М. Гласника" Барћпае В1а§ауапа Гге1ег У априлу 1886 г. излазио је, вели, на брдо Ормањ (1008 т), које је 4 часа западно од ') Онширнији приказ о томе види : »Наставник*, лист проФесорскога друштва, стр. 289, од г- Р. Петровића.