Просветни гласник

ФЛОРИСТИКА ВООНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Са№а 1оп§јгоз1;пз Ро1у§а1а ргепја А1узит Мое1епс1огГГапит Азсћ. РесИсиЈапз зсагсИса Сгер18 с!таг1са 81асћув 8еп(11;пег1 У1о1а ргепја СепИапа сћпахпса

8ахћ'га^а ргепја Оеи^апа сћа1ућеа 8еиес10 ћозп1асиз 8сгорћи1апа ћозшаса ОхИгорЈз ргепја Еирћгаз1а сћпапса Уеготга ргепја Огоћапсће Рапс1сћ

Бек, пошто је већ био иечатао ову своју (( Флору Восне", поново је се кренуо да путује кроз Босну. Путовао је по други пут 1888 године јула и августа. Том приликом проматрао је ова места : Требевпћ, Озрен. Миљацку, Романију, Велеш и т. д. Преко Зелене горе оде у Фочу, обиђе Радовину планину; а нреко Вучева брда и Улобића пл. залазио је уЦрнуГоруи Новопазарски санџак. Пошто је многа места овом приликом боље проучио, па и биља много више скупио, а потпомогнут и другим ((Флористима" и испитивачима Босне и Херцеговине, Бек је приредио друго, потпуније, издање своје Флоре, од које је до данас само I св. штампана 1890 г. (у Аналима бечког «Ноћпизеита"). Кад се упореди фанерогамно биље Воеанско-Херцеговачке Флоре са Србијским, излази да је Флора Србије богатија од њих, како бројем Фела, тако и својим монотипима или биљкама које само њој прииадају. А то богаство долази од геолошког састава наше, већином брдовите земље. Али док се босанско-херцеговачка Флора потпуно испита, можда ће се други резултат добити. Што се тиче криптогамног бшва, за њ се не може никакво уноређење изводити, јер у Србији оно није испитано, а у Босни и Херцеговини је чрилично проучено. 1888 годинв д-р Е. Форманек описао је у Аустр. бот. новинама, стр. 146, нову босанску биљку, а та је СепШигоа 1апа1;а. — : Те исте године д-рЕ. Форманекштамнао је и резултат свога путовања (в. Аустр. бот. новине) кроз Босну и Херцеговину, а под именом : < ( Ка познавању Флоре Босанско - Херцеговачке". Он је пропутовао ова места: Нови, Крупу, Стари Мајдан , Сански мос т , Бистрицу, Бањалуку, Врбању, Црни Врх, Маглај, Жепче, Сарајево, Мостар. Требиње. Спуштао се и у

Далмацију. Биљне новости са тога пута ове су: СћгузапШетшп 1еисапШетит Е. уаг. ћоетасит расте на неколнко места. Еарра тшог БС. уаг. ппсгосерћаћг код Дабовца. Сагћпа 8ет1атр1ех1саић8 Требевнћ, Велеш. 8исћуз 2ерсепз18 на Орловику код Жепче 8си1;е11апа ћегсе^оушЈса под Велешем. —- У истим новинама Д-р К. Вандас (Уапс1аз) саопштио је своја проматрања флористичка по Херцеговини, а под именом: «Ка иознавању јужно -херцеговачке Флоре". Вандас је путовао из Требиња нреко Гљиве, Арслан-Агића, Руђин-дола, и Петног врха у Ораховац. А преко Ластве и Високе главице на Бјелу Гору, Јастребицу. Леденик, Бегово корито и др.; походио је Буковичка брда и Невесиње , мали Велеш и т. д. У овоме Вандасовом чланку нове биљке су ове : Агота гоћдпсШоћа, уаг. тасгорћуИа градић Миланов Одсјек. Реисе(1апит Сегуаг1а, уаг. 8ћпр1ех, на гљиви више Требнња. УЉигпит тасиТаћип Рапћ Сагћпа а^ге§;а1;а зићзр. (Јесиггепз преко од Миланова Одсјека у Бјелој Гори. Ме1атругит Птћпаћлт на Гљиви близу Требиња, Петни Врх близу Воговића села. 8аћааћгасћуос1оп, између градића Улица и Врбање. СеШз ћеШ1ае!оНа Гљива више Требиња. Исте годане д-р г. Век објавио је врло леи чланак «0 алпијској Флорп босанскохерцеговачких планнна" у ( (Расправамазоол. ботаничког друштва" стр. 787—-792. Прво говори уопште о високим планинама и њиховој вегетацији. а за јужно босанске и херцеговачке пл. вели да се уздижу на 2000—2200 м. над морском новршином. Једини Маглић на црногорској граници надвисио је остале, јер има 2388 м.; али Маглић припада ланцу Волујак-пл.. који се у Црној Гори шири. И ако су сви ти највиши висови богати снегом, ипак нису ни биљем са свим оскудни. За тим упоређује бечка снежна брда с јужно босанским. А ради упоређења узео је 17 алпијских биљака. Из тога упоређења