Просветни гласник
30
НАУКА II
НАСТАВА
1881 године П. Конрат штампао је у , ( Аустр. бот. нов." чланак С( Ка даљем познавању Бањалучке ФлореУ томе чланку врло китњасто говорн о топограФији и геограФији Бањалучкој. А за тим ређа имена биљака које је тамо скупљао, међу којима описује и нове биљке за науку: Тпсћега ћовшаса. Сеп1;аигеа Оатапа. Уегћаесит петогозо X рћоепјсеит. Согус1аћ8 1е1о8регта. — X. Забрански нечатао је чланак о Кићиз-има. За Босну наводи 8 Фела оструге, а све су брате око Травника и на Влашићу. — Д-р Е. Форманек описао је нову босанску љубичицу — Уш1аћезшаса — у Аустр. бот. нов. стр. 368. •— Д-р Гинтер Бек штампао је (( Флора јужне Босне и Херцеговине" I—III св., 8° стр. 1 —184. Оштампано из (( Аппа1еп к. к. 11а1иг1п81. НоЈ , пш8еит8 )) , 1886—87 год. У првој свесци. и то у општем одељку г. Бек говори прво о границама Босне и Херцеговине ; за тим о орограФији и хидрограФији; даље наводи кратак преглед геологије Босне; па онда о клими Босне, а поглавито Сарајевске околине, коју упоређује с Бечком, и изводи да је клима Босне топлија за 1—2° С. Најзад говори о биљној геограФији. У Флори Босне јасно се два регијона разликују, а ти су: подалпијски и алпијски. Подалпијски регион обухвата не малим целу Босну, и то од равница па до границе дрвећа (1625 м.) Тај подалпијски регијон дели на : доњи или културни појас, у који спадају све равнице и омањи избрешци, камо успева културно биље. И горњи или шумски појас окарактерисан је ноглавито дрвећем са кога зими лцшће опада. Алпијски регијон почиње од границе дрвећа (1650 м.) и пружа се до највиших планинских врхова (2388 м.). За тим у посебном одељку набраја поименце све оне биљке, које су до сада биле нађене у јужној Босни или Херцеговини. Све оно што је по разним часописима из Босанске Флоре било саопштавано Бек је не малим све прикупио у ову своју (( Флору и . Као што рекох, он све биљке Босанско-Херцеговачке наводи поименце, а набраја и сва места, на којима су г оне до сада биле брате. А потпуно описује само оне биљке, које је
он у своме путовању кроз Босну нашао и као нове у науку увео. Г. Бек је путовао кроз Босну 1885 год., и то од краја маја до половине јула. Биљке је поглавито скупљао из околине Сарајева, са Требевића, Игмана, Ромања-нлан. (1628 м.), Храницаве (2000 м.), Бјелашнице. Прењ-пл., Трескавице (2100 м.). Маглић-пл. (2388 м.) и т. д. Овде ћу саогинтити по Бену кратак преглед биљака које су до сада по Босни и Херцеговини брате.
Криитогаме :
РОД
СПЕЦИЈА
»ФОРМД
Мухотусе1ае ....
2
2
—■
ЗсМгорћусеае
7'
15
4
ВасШаиасеае.
. 21
47
20
А1^ае:
СМогорћусеае
. 15
30
5
Кћос1орћусеае.
1
1
—
ћип§1:
Рћусотусе1е8
2
7
—
ШШа^теае
2
3
—
ЦГгесћпеае ....
8
32
—.
Ва81сћотусе1 ;е8 .
. 13
22
—-
Азсотусе^ез .
7
8
—
ћкћепез ....
. 31
56
12
Рип§1 нпрег1есћ.
3
3
—.
Вгуорћу1а :
Нераћсеае....
. 23
46
4
Ми8С1 1топс 1 о 81
. 48
115
1
Р1;егЈс1орћу1;а ....
. 11
27
6
Фаиерогаме:
Сгутпозрегтае .
5
12
5
Ап^озрегтае :
Мопосо1у1ес1опае .
. . 83
198
32
Б1со1,у1ес1опае:
Сћопре1;а1ае.
. 217
604
108
СгатореШае
. 161
466
115
Сгур1ода.та .в,
. 194
414
52
Рћапегодатае .
. 466
ОО о
260
СВЕГА .
. 660
1694
312
Дакле Флора јужне Босне и Херцеговине има 660 родова а 2000 различних биљака (рачунећи и „Форме" као праве спеније). ',! На крају треће свеске Бек је додао слике оних биљака, које је он нашао и као нове у тој (( Флори м описао. А те су биљке: ОгсМз ћобшаса Р1ап1а§о гепћопшз Асегаз са1сага(;а Уегошса Гп1;едегпта Ј ) И у Бековој Фд:.)рн, као и у свима другим чланцима, навођене су и вултурне биљке међу оне коЈе дивље расту но тим земљама. А те су: пшеница, раж, јетам, овас, ситпа нроја, краставци, наприка, бундеве, и т. д. и т. д.