Просветни гласник

ФЛОРИОТИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

29

на Цетиње, одакле је правио излет на Комове и Дурмитор, Данилов град и т. д. А са Цетиња преко Његуша и Котора врати се натраг. Много мање биљака наводи из Херцеговине него из Црие Горе и Далмације. (На крају иоменутог списа има списак инсеката, које је том приликом скупио). 1811 године II. Ашерсон и Авг. Каниц штампали су: «Списак биљака које расту у Србији, Босни, Херцеговини, Црној Гори и Далмацији". У томе списку побројане су све оне биљке, за које се дотле знало да расту у којој од горњих покрајина. За Босну су навели 1672, а за Херцеговину 1575 биљних Фела. Као испитач Босанско-Херцеговачке Флоре помиње се и Р. Визијани (пореклом Далматинац) који је иоглавито проучио Флору Далмације — радио је и на Флори Србије уз Панчића — а узгредно је додиривао и Флору Црне Горе, Херцеговине и Босне. А од како је Аусгрија окупирала Босну и Херцеговину онажа се много живље и свестраније проучавање свих природнина тих српских покрајина. Па и Флора Босанско-Херцеговачка је од тога времена знатно проучена. 1880 године Ив. Цох штампао је „Цветни календар Сарајевске Флоре за прву половину 1880. г., и стр. 17—20 у «Годишн>ем извештају сарајевске реалне гимназије." Ту Цох не саопштава никакву нову биљку, али ћу ипак нешто поменути из тога (( Цветног календара". Фебруара месеца почињу биљке око Сарајева да цветају, и то само висибаба. У првој половини марта цвета леска, јова и кукурек. У другој половини марта већ је пролетње биље обилато цветало. Г. Цох уз научна имена биљака наводи и народна имена, алижали боже што их наводи, кад то нису из народа нокупљена имена, јер сва та токорсе народна имена биљака исписана су из Шулековог (( Именика биља®, за који сам другом приликом рекао да ннкако не може послужити као српски „именик биља", те с тога и не би требало српски књижевницн њиме да се служе као изворним делом. — Врло је добро учинио г. Цох што је и неколико турских биљних имена забележио. 1881 године. Г. Цох печатао је и ове године у (( Годишњем гпчназијском извештају,

стр. 33 кратак чланак под именом: (( ФитоФенолошка посматрања." 1881 године Ј. Панточек саопштио је оиис трију нових биљака у (( аустријским бот. новинама." Те биљке, заједно с другима, нослао му је на одредбу Ф. ХоФман, а он их је за време окупације скупио. Те три нове босанске биљке ове су: 8утр1штс1га НоГтаннп Рап! Согус1аНб 81иттег1, око Сарајева. 8а1уја 8опк1агј Рап1. око Бањалуке. 1882 године. Г. Цох продужио је своја ((ФитоФенолошка посматрања", те их је и ове године штампао у годшнњем гимназ. извештају, стр, 28. — Ове године печатао је и „Неколико нзлета у околину Сарајева }> стр. 1 —17. — Ф.Хофман штампао је у „аустр. ботан. новинама" чланак: «Ка познавању босанске Флоре }) , у коме набраја поименце биљке које је скупљао, бавећи се у Босни, п то од 30 авг. 1878 до ноловине маја 1880 године. Биље је скупљао око Бањалуке, Сарајева, Кола, Кадине воде, Ситнице, ВакуФа, Језера, Јајца, Травника, Кисељака. и др. А добио је пгК- не вели од кога — биљке са Бјелог брда и Рогатице. — Ј. Висбаур, бавећи се у Травнику проучавао је овога Флору. Своја проматрања саопштно је у (С Аустр. бот. новинама" под именом «0 Флори Травника". А то је списак биљних имена које у околини Травнпка расту. 1883. године г. Ј. Шаршмит штампао је у маџарским новинама, које се зову „Маду. №зуепу|;. Гарок VII. р. 33", чланак којн носи натпис ( (Ргадтеп1а рћусо1о§1ае ћозп1асозегћхсае". 1 ) Исте године Ј. Висбаур. — Особиту пажњу обратио је на руже, те их је с тога особито много брао у околини Травника. Своју збирку ружа послао је на одредбу и иреглед Ј. Б. Келеру, који је међу њима неколико новихоблика (Рогтен) нашао. Када му је Келер иовратио одређену збирку ружа, он је те ру г же објавио у (( Аустр. бот. новин." иод именом (( Руже око Травника". Чланак је повелики те се продужава и у 1884 год. горњих новина. 1885 године. Ј. Висбаур писао је и ове године, и то (( И опет о травничким ружама". 1 ) Овде ћу помннути чланак који никако не могох убавити : В^гизсћка, ГНе ТЈт^еђип^ Моа1ага.