Просветни гласник

29

НАУКА И

НАСТАВА

ски беседи, помиње се 0. Сендтнер. Он је дакле први почео да проучава Флору Босне и Херцеговине, која је особитог типа. 4847. године он је путовао од Спљета до Травника и Сарајева, а вратио је се истим путем. Све оно што је на томе путу прибележио, као и биље што је скупио, објавио је 1848 године у , ( Аи81апс1-у И ') под именом «Пут кроз Босну". — А збирку лпшаја из Босне проучио је у друштву с Кумером и саопштио у ботаничком часопису „Флора" (Ке§еп8ћиг§, год. I 849, стр. 1—3) 1865. године Д-р Е. Ва,јс, проучавајући далматинске обале, долазио је до Требиња и пео се на Влашић планину. Биљке, које је том приликом скупио, прегледао је и одредио Г. В. Кербер и саопштио их у к Расправама зоол. бот. друштва и 1867 године у Бечу. Већина тамо наведеног биља је из Далмације, Славоније и Крајине. После ове двојице сретамо се с путником који је готово целу Босну и Херцеговину прокрстарио. А то је био 0. Блау, који је био аустријски конзул у Сарајеву од маја 1861 г. до краја 1872 године. За време тих 11 година он је у разно доба и у разним правцима правио излете, а своја проматрања је саопштавао у разним часописима. Доцније 1877 године ирикупио је све те своје белешке у књигу, која носи натпис: < ( Путовање кроз Босну и Херцеговину, стр. 1—231. Берлин«. На крају књиге додао је топографску карту оних места из Босне и Херцеговине, кроз која је пролазио. Карту је прегледао Киперт. — Његова проматрања односе се на топограФију, биљну геограФију и културну историју. — Овде сам слободан исписати садржину књиге, која има 18 одељака, а ти су: 1. Околина Сарајева. 2. Из Сарајева у Коњиц и Мостар. 3. <( « преко Коњица и Борке у Мостар. 4. Из Мостара преко Љубушке у Габелу. 5. « « у Суторину, пристаниште Клек, и натраг. 6. Главни друмови од далматинске границе кроз Херцеговину у Босну. Ј ) Овај журнал не могах нигде у Београду наћи да разгледам. С тога замолим г. Јована Цвијића, да потражи у бечним библиотекама; али ми и ои одговори да није могао ни у једној тамошаој библиотеци наћи »АизЈапЛ* 31 1848 годину.

7 Из Сарајева на Трескавицу планину и натраг. 8. Из Сарајева преко Гацког на Дурмитор и у Мостар. 9. Из Сарајева у Таслиџу и натраг преко Вишеграда. 10. Из Сарајева на Озрен и натраг преко Пале. 11. Из Сарајева нреко Високе и Сутеске у Сеницу. 12 Из Сарајева преко Травника и Скендер-ВакуФа у Бањалуку. 13. Из Бањалуке преко Јајца у Травник. 14. Из Брчког нреко Брода и Градишке у Бањалуку. 15 Из Сарајева у Брод. 16. « « « Раму и натраг. 17. « « преко Крешева и Зец-планине у Фојницу. 18. Пут кроз сев. Босну од консулског драгомана Кл. Божића. После ових одељака долазе два чланка од Кипертакао додатак, ато су: КартограФија и Статистика Босне. Блау је у своме путовању редовно и биљке прикупљао, али у књизи помиње само ређе биљке, и то обично у иримедби. Збирку босанско-херцеговачких биљака, која је бројала до 2500 Фела, уступио је штрасбуршком универзитету. А ређе, као и нове биљке, које је он открио, налазе се у берлинском ботаничком институту. Нове биљке за науку, које је Блау ирикупио, ово су: Ауепа В1аш Јка. Сгер18 В1аш Азсћ. 8а1ддге1а топ!;апа уаг. В1аш Азсћ. А1уззит Мое1епс1ог11апит В1аи. ЕПсћгузит п. 8р. (Требиње). 4872. године Р. Ихтриц (К. V. ТЈесМгЉ) описао је—• у аустр. бот. нов. сгр. 78 једну нову биљку из Босне, а то је: Шегасшт Абсћегзотапит Цесћ! 4874. године Ј. Панточек штампао је своје «Белешке о Флори и Фауни Херцеговине, Црне Горе и Далмације" стр. 1.—132. — Он је путовао кроз ове земље 16 иедеља, и то преко Трста дошао је у Требиње, где је се подуже бавио и проучавао околна брда и планине, као : Гљиву, Црквицу, Драчу, Бијелу Гору, Ореховицу, Скорупан, Дубовац, Јастребицу. Бегова корита, Радуш и т. д. — За тим преко Котора оде