Просветни гласник

ЧЛ10РИСТИКА БООНЕ И ХЕРДЕГОВИНЕ

Као и на политички развој, тако се исто осетио штетан утицај визаптинисма и на правац развитка наше старе књижевности. Ово ни у колико нпје чудно и необјашњнво, јер је данас свакоме позната истина, да књижевност и политичко стање стоје у тако тесној свези, да једна друго потпуно условљују, те папредак једне изазива напредак друге, а тако и опадање једне изазива опадање друге. Као год што се повољно политичко развиће и напредовање угодно одзива на развићу књижевности, тако се исто и идеје које се преко књижевности шире и које управо и чине њезину садржину, одзивају у политичким догађајима. Од плодности, сувремености и корисности ових идеја с једне стране, и одушевљене преданости којом се за њихово остварење боре њихови носиоци, с друге, зависи напредак друштва и народа. Идеје су резултат чињеница, какве су у даном времену, као резултанте историјских прилика и закона друштвеног развића, у извесном друштву створене. У књижевности су пак канали, по којима тече и по којима се управља духовни живот народни ; кроз њу циркулишу идеје што чине умну атмосФеру народну, и она је барометар те атмосФере. Јасно је дакле, да књижевност у толико може напредовати, у колико је угодним иолитичким и у оггште културним развићем створена могућност, да се већи број људи може бринути о неговању свога духа и развитку свога ума. И обратно, ако се, због каквих било неудесних историјских прилика, сунце политичког напредовања стане клонити западу своме —■ тада ће се, ако је духовна атмосФера тога народа била илодна у идејама, наћи људи, који ће, њима одушевљени, бити кадри да проникну у суштину узрока народног опадања и вољни, да за добро народно жртвују све што чини драж људском животу. {Свршиће се)

ФЛОРИСТИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОБИНЕ. од ЈКив ј Ј , ј Ј уришиђа . Ко жели мало темељније да се упозна са Флором Србије, он ће јамачно упознати се и са Флористиком околних земаља, јер

му је то иреко нужно. А то с тога, што биљке не познају нити хоће да се управљају но политичким границама нојединих држава. Већим делом све су биљке такве. Али опет има прилично биљака, које се ограничавају само на поједине државе. па и ту се налазе само на једном или на неколико места, на пример наше рамондије. А друге се опет распростиру у две три суседне државе, и изван њиховнх граница се не нружају даље, као што је наша оморика. Такве биљке, које се у једној од две суседне државе налазе, а у другој их нема, обично су у тој другој заступљене или сродним Фелама или са свим другим, новим врстама. Те све опет дају Флорама појединих држава или иокрајина особити тип. До пре десетак година од свију околних земаља Босна је била најмање позната у Флористичком правцу. Али. од времена окупације Флористичко проучавање Босне и Херцеговине јако је коракнуло унапред, па је и књижевност обогаћена многим расиравама и чланцима, међу којима има истина и ситних, али ипак од знатне вредности. Те расправе и чланци налазе се махом растурени по разннм немачким, сриским и мађарским часоиисима. Највише их је у: Оев1;егте1сМвсће ћоћ Хејћзсћгћћ ЛУ1еи ; УегћаисИ. гооћ ћо! ОезеЈзсћа^ (\У1еп); АииаЈеп с!ез к. к. Макггћјзћ НоГтизеитз (\У1еп); Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини (Сарајево), и т. д. Пошто сам већину тих часописа имао у рукама, прикупљао сам све те чланке, те ћу покушати да овде у кракто — у хронолошком реду — изложим садржину оних расправа и чланака, којима се и најмање што доприноси ка бољем и свестранијем познавању Босанско-Херцеговачке Флоре. Те сам радове побројао хронолошким редом за то, што мишљах да ће на тај начин бити најподеснији и најлакши целокупан преглед. На крају тога прегледа навео сам и све биљке, које су као нове за науку у тим нојединим расправама или чланцима наведене или описане.

Као први путник кроз поносну Босну п кршну Херцеговииу, који је разбирао и за биље тих иокрајина, у којима се чисто срп4 *