Просветни гласник
40
НАУКЛ II НАСТАВА
На сл. 4. нека је дан круг К, који доднрује нраву г у тачци К. Како се пројекција тачке К налази у бесконачности. то ноказује права (С)К правац параболине осовнне. Да бисмо још нашли теме параболино, повуцимо (С)К ( управно према (С)К; тада се
(Сл. 4.) зрачни нрамен. коме је теме К г нојављује у пројекцијн као паралелан зрачни нрамен, чији зраци стоје управно према осовини параболиној; ако нрема томе повучемо из тачке Днрку К,А на кругу К, онда је лик тачке А теме параболино, која се према томе иалазн у иресеку праве (С)А с правом 8 ј А', која пролази кроз тачку 8, и стоји управно према правој (С)К. — Осовина параболина пројекција је тетиве АК. -— Лнкове појединих тачака круга К налазимо помоћу тачке К врло лако на овај начин: повуцимо линију Ка8, кроз 8 праву 8а'паралелно према осовини иараболиној, па где лннију 8а' сече права (С)а, онде се налази а', лик тачке а. Фебрунра 1888., у Београду.
ИСТОРИЈА ПАЛЕОНТОЛеГИЈЕ по Цшлу, Најмајеру, Сису и д1\, и iiа основу својих бклежака саставпо Свет. А. Радовановић. Историја сваке природне науке најзгодиији је увод у саму ту науку. Заиста, кад се пред читаоце не изнесу и .ч историје иавесне природне науке само гола Факта, која он, ако ј\. почетник у тој науци, не би, наравно, ни умео како ваља ценити, него кад он нма значај свакогтаквог Факта потпуно Објашњен н нравилно оцењен, оида, не само да ће јасно увидетп како ее слма иаука, коју жели познати, постугшо развпјала, ноћејошбоље схватпти и сам н>ен домен н разумети задатак, методе и значај јој. И у том смислу напнсаћемо ову псторију.
Кад узмемо разгледати како се палеонтологија поступно размијала до данашњег јој ступња, п кад почнемо пстраживати које су јој прилпке биле ирн том од значаја, онда бп сав рад старога ч средњега века могли слободио прескочити. Јер налеонтологпју као науку, у извесном нравцу системскн обрађпвапу, не ћемо наћн све до најновијега доба псторијског. Зато ће се п овај преглед псторпјског развића њеног све до тога доба ограничпти само на кратак навод поједпних правилних пдеја, које су овда онда као искрпце севнуле у оној хаотичној збрци најчудноватијих назора о природн Фосила, о њпховом пореклу, значају н т. д. Узгред нак показаће се још п сама борба, коју су помеиуте идеје пмале да пздрже с нротпвним назорима. а.) Предисторија палеомто^шгије. 1. Навори старих грчкнх философа и римских нрироди>ака о природи фосилп. Мисао, да је сува земља морала некада бити иод морем, те да се услед тога у земљи, песку п камењу налазе окамењене шкољке, пужеви, рпбе п т. д., налазимо код разнпх грчких ФплосоФа, почевши од 6. века пре Хрпста па на овамо : код Ксенофона, Херодота, Аристотела, Теофраста, 1'[ратостена и др. Колико је пак у опште било знање старих Грка о Фосилима, нисмо у стању баш тачпо одредптп, ношто су оба дела ТеоФрастова (ученика Аристотеловог), која су, ио тврђењу зналаца, морала говорити о овом прздмету, са евим пропала. Ну ипак, кад узмемо на ум, како је н сам Аристотело учио, да су окамењене шкољке и рпбе могле постатн и из клица, које су праве шкољке п рибе оставиле још кад је некада било ту море, онда сигурно можемо узетн, да и то зпање њихово ппје бпло Бог зна колико. Има нпсаца, п то махом класичара, којн код Анаксимандра, Емасдокла и другпх некнх грчкнх ФилосоФа налазе идеја, на основу којпх би поменуте ФилосоФе имали сматрати ни мање ни впше но као претече Дарвинове. Алп назори овпх Философа о постанку н променљпвости животињекнх типова немају ансолутно никаквих стварних основа; они су, као год и све ондашње Философеме, основатгп на чисто метаФнзичким спекулацпјама, а оснм тога, и сувнше јасно пскаче на среду велнка нм слпчност са слнчннм назорима сувремепих источних народа, И код римских нриродњака налазимо исто тако само сићушне н незнатне нотнце о окамењеним шкољкама, рнбљим зубима, сисарским костима п т. д„ пз којих видимо, да н у разумевању овнх