Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

сгвари, као и у многом другом којечему, нису ни у колико одмакли од својих учите,1>а грка. 2. Пркродњацк средњ?г века саио пресађују идејо старих грчкпх философа. „У18 рХанИса", делувијаицн и ангидилувијанци. Када иосле класичког доба, у коме се бар колико толико обраћала нажња природним стварима што су око човека, настуип дуги мрак средњега века, онда су читаве стотине годнна морал 1 пролазити, док се где где јави по какав глас о Фосилима. Па и ови спорадичнн појави нису ништа друго. до просто пресађивање једног и нстог. У овом погледу Ибн Сина (Авицена^ код арављана у ночеткЈ 10. века исто је оно, што је А1Т>ег1иа Мадпиз код европљана у 13. веку; обоје су друго, само у неколнко дотерано издање Аристотела. Бнло да окаменотине поетају од клида, које су ту оставили становнпдн негдашњег мора, бпло да при томе игра улогу какав принцнп сличан биолошком иринцпиу Аристотеловом о „§епега1ш аесцшоса", свакојако, веле они, да се све то изврши, потребна је нека извесна снла; та сила, „У18 ркзкка", ствара дакле окаменотине. Каква је сад та ,Т15 р1азИса", држали су неки да се не може баш тако лако одредити, а други су се задовољили, кад су у њој иознали дејство звезда ! Противност овоме нринципу о „\а8 р1ан1пса и налазимо код „дплувијанаца", који су поникли нз сколастичке философијс . Ова ФилосоФСка школа, као што је познато, задовољавала се, да јој природиа историја буде само тумачење старих аутора. Не разматрајући саме Факте, оиа се трудила, да погодн, шта је којп класички аутор мислио о њима ; оно мало нових идеја, што је додала, било је више у пнтересу ауторитета цркве. Најбољи представник овога иравца био је чувени А1ехаппег аУ А1ехапс1го из 15. века, који, на онште задовољство ондашњег доба, долази до резултата, да су окаменотпне трагови онпх ашвотиња, што пострадаше за време библнјског потопа. Правплан суд о Фосилима почиње крчити себи нута тек почетком 16. века. Први пијонири у овоме јесу талијани ^еопагско сЈа Угпсг и РгасааГого. Настојавајући као млад инжињер на грађењу канала у северној Италији, Леонардо је имао нрилике да водн, како се у земљи ногдешто налазе грдне количине Фосила. П он нзлаже о томе правилан суд свој. Море је негда морало нокривати не само равнице, ио и сама брда. Из њега се таложио муљ, песак и шљунак, и затрпавао љуштуре и кости животиња, које су у том мору живеле и изумирале. „И сад, вели он, говоре нам, да су ови прооветни маоник 1891.

фосили постали некаквпм тајанственим утицаЈем звезда ! Али, питам ја, откуда поред овпх окаменотина баш онакав исти шљунак и песак, какав донашају у море само реке" ? ! Још је јасније нзаео своје идеје Фракасторо. Ако се природа фосила жели озбиљно протумачити, онда „Т18 ркзИса" нема никаква смисда. Ну исто тако не може се опо објасиити ни библијским потопом, јер би окаменотине морале бити љуштуре од животиња, које жпве иа сувој земљи н у сдаткој (речној) води, а не, као што је то махом, од чпсто морских стаеоваика; оснм тога, како по Мојсију потоп није дуго трајао, морале би се и окаменотине налазити разбацане по новрниши земљиној, а не затрпане у развим и кашто врло веливдш дубинама. Само је, вели Фракасторо, траће могућно : да је ту дуго п дуго било право море, па да је додније опало, т. ј. отишло на другу страну. — Али ове овако јасне идеје арођоше нечујно, и осгаше без успеха. Кад саберемо све ово што смо до сад казали, онда видимо, да се кроз део средњи век идеја о ирироди Фосила ннје могла маћи даље, но што смо је од прилике видели код старих грка. Јер сви су средњевековни нриродњаци махом само коиирали старе ФилосоФе. При томе једни су се више држали њихове метаФизичке стране, а други су остајали само при нолазним, правилнијим идејама њиховим. Први су дошли на нринцип о „тЈз ркаИса", а од других су, под упливом сколастичке ФилосоФије, посталч „дилувпјанци 8 . Тек доцннје јављају се правплни назори о правој прнроди Фосила (антидилувијанцн). 3. Ворба између ова три правца. Припцип о „тхв р1анМса" тера у крајност и гине сам по себп. Ма да је Фракасторо онако лепо и појмљиво разложио своје правплне идеје о Фосилима, оиет је требало да се пунатривека ови противни назори тару, па тек онда, почетком најновијег доба историјског, да се пође правим нутем; да се директно иосматрају сами Факти, иа да се овом индуктивном методом све оно од старог, што је неправилно, одбади, а што је правилно да се задржи, па да се на основу њега иде даље. У Италији, где се, тако рећи, морају силом затварати очи, па да се не види оиа очита сличност између веома распрострањеиих терцијерних шкољака и нужева и данашњих средоземних п јадранских тнпова, где је правидансуд о Фосидима нрво и поникао, баш ту надазимо кроз цео 16. век најжешће поборнике за „Т18 р^азИса«. Ботаничар АпсЈгеа МаШоМ и надуански анатом РаЦорГо нз нрве половпне 16. века говоре у овом ногледу као год АЊеНиз Мадпиз. Римљанпн Мег6