Просветни гласник

еаШ пздаје год. 1574. атлае Фосила, што су се налазиди у ватпканском музеју, н објашњава постанак њиховпм тајанственим утпдајем звезда. Кремоњанин О/гог тумачи Фосалие молуске као »природну пгру« — ,1изиз па!игае". — Исге овакве иојаве виђамо и у Немачкој. Отац минералогије, Оеогд ЛгдгсоГа (1449—1555), макар да је бпо један од најнапредиијпх људп свога доба, опет у пптању о Фосплпма ннје се могао издићи ван ондашњег нивоа; чпсго се видп, како се ту његов посматрачки дух бори са сувременом главном струјом. Тако, окамењеном д )већу, лишћу, спсарским костима п рибама признавао је он органско порекло, а за окамењене љуштуре молусака, што се налазе по кречњацима н лапорцима, држао је да су творевпне сличне минералима, н гопорпо је да постају нз пластичннх делова стена, а под утнцајем унутарње топлоте. Исто тако п чувени зоолог циришкн СопгаА О-езпег (1516—1565), ма да се врло много занпмао овим стварима, био је, судећи по једном влустрованом делу које је нздао, пре склон држати Фосиле за „природну игру", но за остатке некадашњег биља н животиња. Дане помпњемо оне силне иредставнпке овога правца из 17. века, јер би нас то далеко одвело. Зауставићемо се само на последњим носиоцпма сличнпх идеја нз 18. века, који ће пам јасно показати како је цео овај правац био већ са свпм изанђао, п како је, сам по себи, без икакве борбе, морао најпосле пропасти. ЕАи сгсЈиз ЕиШт (И^ус!) пз ОксФорда поставља у чувеном мемоару свом : «Бе ЈоззШига е! 1оПогит т1пега11ит оп §1пае« теорпју о «аига зетјпаН", у којој иотанко излаже аргументе, да докаже, како постанак Фоснла долазп услед »разноврсним клпцама нмнрегповане паре", која се пздиже са површине мора, па је после уппја земља. Л-уцернски лекар ОагЈ Шсо1ав Еапд побија у свом деду „Шз1опа 1арн1ит 6дига1огит Пећ-еИае" назоре дилувнјанаца, п одушевљено прпстаје уз чудновате идеје Лујдове. Фосиле, т. ј. „камените фигуре" разматра он са свим као кристале и конкрецпје. УвиђајуКи пак слпчвост њнхову с љуштурама даиашњнх маринских мекушаца, трудн се он ревносно да изнесе н разлике њихове, и долази до повољног резултата: да камените Фагуре и морају личити на праве маринске жнвотпње, пошто п пара импрегнована клицама њиховпм, долази највнше с мора ! Док је овако с једпе стране, услед рада самих застунника његових ноступно све више и впше избнјала па видик апсурдност овога правца, дотле, с друге стране, виђамо да н идеја о правом пореклу Фосила није нрестајала налазити својих по-

борника. Тако већ 1626. год. разликује ЕаШо Со1оппа међу Фосплима остатке слатководннх, марпнских и сувоземних животиња. №'со1аз 81епо, данац но рођењу, секцира на једном јавном скупу у Флоренцпји главу од ајкуде, и очито показује сличност њеннх зуба с окамењеним рибљнм зубима нз Тоскане. Год. 1669. доказује он разлику између слаткоиодних и морских наслага, н држи да су слојевп њихови из прва морали битн бар приближно хоризонтално наслагани, па носле, усдед буди какве силе, да су добидп свој садањп положај. Његове мисли застуиају за тим најчувенији прпродњаци 17. века, као: 8сШа у Италпјп, 1,еМ)пИ~. у Немачкој, ]У'х)ос1>гиг<1 н 1Ш)ее1 Нооке у Енглеској н т. д., уз које пристају и скоро сви остали. И тако, најпосле у иочетку 18. века, једва одржа победу мишљење о органском пореклу Фосила. Присталице „пластичие силе", „каменитпх Фигура« , »ирпродних игара" и т. д. бнли су већ са свнм без утццаја, те се одсада води рачун само о оннм другим двама правцпма, које ћемо одмах разгдедатп. 4. Борба измеЈ) дилувијанаца и антидилувијанаца. Осамнаестп век у природњачком погдеду јесте доба скупљања н уређнвања, »доба систематпсања", како веле зоолози, па се тако иоче обраћатн већа пажња и на Фоснде. Музејп су у веднко'оснивани, фосилн су брпжљпво скунљани п марљнво оппсивани п црецртавани. Ну, прн свем том, прави значај Фосила није се могао увидети још дуго п дуго. Овоме је, без сумње, највећп узрок тај, што се најважнији аутори 17. века, којн су највнше и урадидп да се утврди мисао о органском нореклу фосида, нису ипак моглн осдободиги скодастичких и црквених идеја свога доба. Тако, Јоћп \УоосЊагп у своме деду »Еззау 1о\тагс1з 1ће па1,ша1 ћЈз1опа о! 1ће ЕагШ» (1695), у комо ведиком оштроумношћу н нзврсннм аргументпма доказује нраву прнроду Фосила, нредазн на пос хетку у страшне спекулације. У унутрашњостн земље налази се, у СФерном облику, грдна маса воде, коју држи земљина кора, и с којом стоје у вези океанн п изворп. За време светског погоиа, који је, као што се то види на основу онако нежиог, пролетњег окамењеног лишћа п чптавих брежуљака окамењене рибље пкре (!), бно у месецу мају, покуљала је вода из земљиног бездана (»аћуззиз") п раздробнла слојеве њене коре, па, већим делом растворнвшп пх, сталожида их оиет према њоховој специФпчпој тежпни, и тако претрпала остатке пропалнх животпња п биља. Још већу сллву стекао је цирпжаннн Јоћапп ЈасоЂ бекеискзег, који евојим сувременицима подноси чак и несумњивих доказа о потопу: