Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

ЈЗ

костур Једног „пропалог чеда људског, са чиЈег греха мораде п Бог казппти децу своју." Макар да је овај Шајхцеров «ћото Тпз(;л8 сШитЛ ^езИз" доципје служио као једап леп прпмерак мпоценских сродника данашњнх ве лнких, репатпх амФпбпја пз Фамил. Мепороп11с1ае, опетје за природњаке ондашњег доба бпо то импозантап аргуменат правца њиховог; ово у толпко п])е, што је Шајхцер својпм радовпма на познавању Фосила стекао био светскн глас. Бпб.шјски потоп добн Дакле огромну важност као ирнродњачки иринцпп, и, у питању о Фосилима, поче одређпватп и сам нравац рада. Оно је дело имало пајвише успеха, које је најзгодније умело подеснтп такво објашњење познатих Факата, да се отуда вндп веза њпхова с потопом. Уза све ово пмао је још пепрестапо велика утпцаја н огромнп и у оваквим питањима страшно нетолерантни ауторптет цркве. Дплувијапци су у 18. веку лпковалп, али п антидилу^ијанцп су вазда ималп својих представника. Ну као год у 17., тако н у 18. веку антидплувнјанци немају никаква успеха, које због страпгае домннацнје протнвнога правца, које пак због тога, што о своме „мору" не могоше датп никакву разумљиву предсгавку, но су махом у својпм спекулацијама забражђпвалп тако далеко, да нам данас изгледају чуднији и од самох дилувпјанаца. Таквп су ЋоЂег1 Нооке (дела му пзашла после смртп, 1705. год.) у Енглеској, УаШзпГеп (1721) н 8рапа (1787) у Италпји н т. д. С тога и опа правилна мишљења њихова о Фосплнма и она, збиља оштроумна, пагађања њихова о могућности неке извесне хронологије Фосила, што највпше виђамо код Хука, морала су, претрпана масом којекаквпх спекулацпја, остати са свим без успеха. И зато је у 18. веку велика већина дела о Фосплпма задахнута пдејама дилувпјанаца. А оваква дела. ма да их је бпло у нзобиљу, нису могла нп стећн већих позптикнпх резултата, којп бп још п данас вредилп. Матерпјал се све више гомилао, фосплп су примерном ревношћу расматрани и описивани, али прави значај њихов као аргумеиата, иа основу којнх смо у стању читати историју поступног развића животињског и биљног света, није још био познат. Ово је пак са свим разумљиво, кад се само узме на ум, да ни хронологија за ову историју није била још уређена — геологија није још била учвршћена. А то је остављено радницима из почетка 19. века. Као прелаз између пређашњег стања и нове еиохе, можемо сматра'1и гепијалног Ђи^оп-а (1707—1788). Нроучавајући обилата разматрања свога земљака, једнога од првих геолога у модериом смпелу, <>ае11(1) д-а (о геограФСкај распрсстрањености и природи

извесннх седимената, о Фосилима којн се налазе у њима, о угашеним вулканима у Оверњу и т. д.), долази он, око половине прошлог века, у свом делу „Еродиез с1е 1а па^иге", до резултата: да бнблијских 6000 год. нису пншта, јер земља мора бити куд и камо старија. Колико лијесамо, вели он, морало ироћн времена, док се земља наша полагано хладила, те да од усијане кугле постане станиште животиња, и колпко ли је за тим још морало проћи, док се све ово стање, које има у себп Фосила, створи и наслаже лаганом седиментацнјом?! Ма да се доцнпје морао отказати ових својих идеја, опет, заслуга је БиФОнова у томе, што је бар јавно, смело и убедљиво изрекао оно, што су неки пре њега само назирали (енглез Маг-. (лп Б151ег 1678) нли билп у то и убеђени (Еоћег! Нооке), али им глас прошао нечујно. Што се тпче Фосила, и ту Б ифон погађа у неколпко праву истину. Мора пређашњпх епоха морала су имати измеђ мекушаца, крустацеа и риба и својих специјалних типова, који впше не егзнстују; па п од сувоземвнх животпња изумрло је бар некодико џиновских Форми, као што је н. пр. мамут, а остади, већи део живи још п данас, само је, вели он, у неколико дегенерован, а кадшто још и закржљао. Алн о разној старостп појединих Фосила, о хронолошком следовању њиховом и т. д. пије Б ифонјош пишта знао. За ово је требало нрво да се јаве епохалнн радовп п идеје Фихсла, Вернера и Смнса, који ће утврдити геологију, па тек онда да се отпочне палеоптологија. 5. Припреме за појав иалеонтологије. Рпскзе! (1762), добпвпш импулс од свога зсмљака, рудара Ђећтапп- а (1756), започе у овом правну сиоја вшпегодншња разматрања по Тириншкој. Великом оштроумиошћу разликовао је поједине врсте наслага, спајао их за то у поједине групе, и свакој оваквој гр\пи дао име „Формација." Према укмшом карактеру осила разликовао је он слатководпе и марипске творевиие, и нзнео правилну пдеју: да је море морало више пута плавити суву земљу , прм чему се сваком приликом стварала по каква „Формација," а да је између појединих, и на сваки начин по трајању веома дугих поплава било стварање слатководних творевнна Ослањајући се на овај оспов што га је положно Фихсел, развио је за тим своју науку славнп учитељ Фрајбершке академије ОгоШоЂ А1>га1гат 11 '<>■пег (1750—1817), заслужившп потпуно пме „оца геологпје." Вернер је тачан и фини посмзтрач, геликог сисгематског талевта; у овомје погледу он за минералогију п геоло! ију оно, штоје Саг1 Гљппе 6*