Просветни гласник

■

НАУКА И

морно радшш, тако, да се збиља морамо дивити систематском таденту п индржљивости љиховој, РагМпзоп и Вошегћу у Енглеској, БсЈпоТет у Немачкој, 1лтагск у Француској н т. д. Озбиљна студија стратиграФСких хоризоната срећно се удружи с детаљннм нроучавањем Фосила, н тако се, у ночетку овога века, створише прнлике, да се појави налеонтологија. б). ГТрава историја па^деомто^логије 1. Почетак палеонтологнје; настран обрт н>ен. Правац, којп је Смнс обележио у Енглеској, био је, као што смо то видели, од врло благотворног утицаја на даље развијање стратиграФије. Почетком 19. века осетпо се скоро у целој Европи интезпван нокрет у овом смислу. При том је пак сама природа земљпшта одређивала правац а уједно вршила још и поделу рада : Немци проучавају најстарије Формацпје, Енглези средње, а Французи новнје. У. овоме свакако и лежи узрок, што се стратиграФпја отпоче развнјати онако брзо Фосилима богати, а по својој природи врло лако приступни, слојеви великог париског басена посташе неисцрпан материјал за ревносне радове двају великих Француза: Ллександјра Броњара (А. Вгоп^шаг!) и Кивија (Сиујег). Потпуно схватање Смиса а покретани великом вољом и нздржљивошћу онп су одмах прихватилп стратпграФИЈу на своја нлећа, пренели је на континенат п увели у коло осталих прпродних наука. Први корак њнхов при том био је од огромног значаја: две по петрографском карактеру свом ма п разноврсне геолошке творевине, макар биле и веома удаљене једна од друге, морају се опет сматрати за творевине једног истог доба геолошког, кад садрже у главном исте Фосиле; главни значај при овом паралелисању пада дакле на Фосиле, а петрограФски карактер може врло често да изневери , јер варира. У овим детаљннм геогностичким истражпвањима има главну заслугу Броњар; даље разматрање Факата и извођење теоријских закључака на основу тога предузимао је Кивија. Разматрајући до најФннијих ситница кости фосилннх кпчмењака, и уиоређујућп их с костурима данашњих типова долази Кнвије до уверења, да су у опште све Фосилне кости (изузев, наравно, алувијалне) остаци од типова, којих више нема, који су дакле, као што се то каже, изумрли. Ова истина од битиог Јтицаја ио значај Фосила нрви пут је несумњиво доказана. Још и пре тога држали су многи стратиграФИ, да између појединих фосилних мекушаиа има и таквих, који не егзистују више, али ову своју мисао нису могли стварним доказима и потврдити. Ово је иак било у пр-

НАСТАВА

вом реду због тога, што им је оскудевао онај унореднп метод Кивпјев. Да би боље разумео фосилне кичмењаке, Кивије је прво предузео, да добро проучп данашње. Упоређујућн их међу собом, он је био у стању да занази којп су карактери код иоједпних група заједиичкн, а који су баш специјални за иоједине тпнове, иа је ондаове последње сравњивао са сличним обележјима код фосилнпх кичмењака. На тај начин КивиЈе је, ударајући темељ палеонтологији, основао уједно и нову зоолошку науку — упоредну анатомију. Нашавши овако срећно прави кључ за решење овог замршеног проблема, и зашавши за тим дубље у битност његову, Кивију се све више расветљава хоризопат. Он открива п чувени закон корелације, т. ј. узајамне везе између ноједииих оргапа у телу. Присуство једног органа повлачн за собом и присуство другог органа. Кад је у гипсу код Монмартра наишао на један костур , који је имао зубе као данашњи амерпкански сариг (В1Је1рћу8), он је унапред тврдно, ма да је доња иоловина костура била још сва у камену, да се на карлици његовој морају налазити ц мурсупијалне кости саригове. И онда. кад се из камена вадио овај скелет, имали су присутпн природњацп још једну прилику више, да се задиве генију Кивпјевом. С каквом је духовитошћу он пз једног делића од костура, рецимо једног зуба, умео, да, ослањајући се на закон корелације, представи себи у памети п целу изумрлу животпњу, да је тако рећи оживи, морамо му се још и дан данас клањати! И ма да ово његово ресторисање појединих типова, као и сам закон корелације, може врло често и да превари, оиет Кивије спада у најзаслужније раднике на пољупалеонтологије кичмењака, и његови „Кесћегсћеб ки г 1ез оваетеп^б {'оббШ* служиће вазда као иример,како треба проучавати палеонтолошкн материјал. На основу овог свестраног проучавања фосилних кичмењака дошао је Кивије до ресулгата: да се фосплни кпчмењацн не разликују ^само од данашњих зоолошких типова, но да тако исто представници њихови из појединих геолошких Формација иоказују међу собом велпких . диФеренција. Свако дакле геолошко доба имало је својих специјалних тинова. Овде се сад ломило. Довде је било све лепо и красно, али сад се Кивнје морао решити куда ли ће на коју лн страну : требало је одговорити на оно неизбежно — „зашто је то тако ?....." А он не погоди правн пут. У својим „ГНбсоигз зиг 1ез геУо1и1Јопа с1е 1а 1егге" изнесе он мисао, да сусеназемљи морале дешавати многобројне револуције, као што се то, вели он, може видети и из иеправилиог распореда