Просветни гласник

и врдо честог поремећаја код поједпних геодошкмх иаслага. Ове страховлте катастроФе појављпваде су се вапрзсно, сатирући тада све живо, што се налази на земљиној површинн После сваког оваквог чина долази онда пауза мира; ницале су нове Флоре, постајале су нове Фауне, развпјале се и распростирале по целој земљи, док и н>пх најпооле не постиже пста судба. II ово се понављало неколико пута.... Годинама. држаде су се оне чудне идеје, н, што је запста интересно, утицале су инак врдо успешно. Биле су некако п допадљиве ондашњпм природњацима, а, осем тога , јавиде су се баш у доба, кад је, ма под којим облаком, требало да «е нзнесе и пуедстави : како је било много разполиких Фауна и много Флора, п како треба сваку за се проучити. Ово другим речнма значи : требадо је покренутн прпродњаке, да што више прибирају палеонтолошки материјал у вези са стратиграФСким подацима. И збиља, огроман се материјал поче прикупљати, и сидне монограФИЈе почеше се јављати. У овом ступњу свога развића палеонтологијз је ишла присно уз геологију, и добилаје еарочити задатак: да створп историју земље и да иозиа становнике јој између појединих револуција њенпх. А овај задатак привдачио је подједнако п геологе, и зоологе, и ботаничаре. Нознавање Фосида расло је сваким даном све више и више. Ово је пак донело са собом потребу, да се у мпогоме измени и Кивијевахипотеза. Тако чувени Адаввгг у свом значајном делу о фосплним рибама п у својпм не мање интересним студијама о фоснлним молусцима, долази до закључка, да нн једна једина Фела не прелази из Једне Формације у другу ; према томе, колико год пма Формација, мора бпти и револуција. Ослањајућп се на ове идеје и на дугогодишње и на многобројне палеонтолошке студије своје, узима за тим Л1сп1е (ГОгИдпу , да је поменутих реводуција морало бити у најмању руку 27, јер је он био у стању разликовати 27 етажа стратиграфских, окарактерисанпх својом властитом Фауном. Врдо је редак изузетак, вели оп, да је по нека Фела могда избећп општу иропаст свога доба , па да нређе у другу етажу. На иослетку, други једаи Француз, ЕИе (1е ЈВеаитоп1, предузима да одреди и какве су биле те реводуције земљине. Између нојединих Формација, а, кад му је нотребно, и између по неких етажа бивадо је, узима он, напрасно издизање читавих пданинских ланаца; дно морско бивало је услед тога сува земља , а суву је земљу потопљавало море ; органски је евет униттаван. Кад су се, вели он, издигле тириншке планпне н цео онај комплекс

околних ланаца, била је катастроФа, која је створида границу између тријаса и јуре, и т. д. : „Формацнја" доби значај нечега сталног , одређеног; она је са свих страпа ограннчена непролазшш револуцијама, п пма свој засебан свет. Палеонтологмја пма задатак, да нам покаже какав је бпо органски свет сваке овакве Формације. Ово је нрви ступањ у развићу њепом — стратиграфска палеонтологија. *2. Опозиција Кпвијевој хинотезн о земљлним револуцијама; припреме за пову еру палеонтологије. Хппотеза Жоржа Кивпја о земљиним револуцпјама (катаклизмама), коју разгледасмо, држала се највише у '[»ранпуско!, падазећи прпсталица чак и У другој половпнп овога века. На ово је, без сумње, највпше утицао велики ауторнтет Кивијев и онај чисто нацпонадни карактер , који носи на себи стратиграФска нодеда Дорбпњијева. Све геодошке периоде — етаже — поставио је Дорбињн најг.ише на основу Францускнх геолошких прилика, и дао им махом имеиа ноједпннх Фрапцуских локалности (најбољи је пример за то подеда Франмације креде). Оспм тога „Ра1еоп1о1о§Је Ггапса18е," ово огромно предузеће, којнм се Добрињи подухватио, да проучн Фауне и Флоре свпх својпх етажа, што их има у Француској, скупљало је вазда и одушевљавадо скоро све Француске палеонтодоге. Ни приблпжно у оваком размеру пак нису се могле распространнти ове идеје по Немачкој и Енглеској. Још у почетку вцђамо овде као неку неверпцу, па после и опозицију, прво истина тиху па све јачу и одсуднију. У своме изврсном делу „Ре1ге1'ае!епкшн1е" (1820) пристаје 8еМотегт да је и могло бити велпких револуција на површини земљцној, алн је одсудно нротнван томе, што се „свака, мадо друкчија геодошка творевина с извесним бројем својих специјадних типова схвата одмах као продукт неке огромне, преко целе земље расирострањене револуције?" Кодико ли се пута онда вршидо стварање органског света?! У опште, вели он, имају се _са свнм погрешнн појмовп о овој ствари, и нн мало се дубље не залази у сам значај њен. Ноетање (8сћор1'ии§) нп ношто се не сме зампслитн као нешто што је за извеено време вршено п свршено, као нешто већ готово. Сиду ону, која је покретач свему овоме, ма је како звалн и сматрали, не можемо никако схватпти као неку огромну снагу, која се кренула на рад, новршила свој посао, па се сад ног.укла у мпр. Јер сила ова, природа, вечно је у активности, н постање се врши вечно и непрекидно....