Просветни гласник

50

јал, Факти се гомилају нови за новим; хоризонат посгаје и за самог стручњака већ педогдедан. У току од ово неколико деденија падеонтологнја се тодико проширила , да се данас састоји из двеју потпуно самостадних грана: падеозоодогије (зоопалеонтологије) и падеоботанпке (фитопадеонтологије), које с пуним правом претендују на самостадност, и махом се као такве и сматрају. Свака од ових грана има свој нарочити домен, и иде својим властитим правцем, наслањајући сз једна на зоологију, а друга на ботанику. Кад се сетпмо пак, да је палеонтодогија, и по свом развићу, а и по даљем раду свом, исто тако присао везана за геологију, (а нарочнго псторијску геологију, ту хропологију своју ), онда издази, да је онакопчасвих делова јестаственице. И за то сваки природњак, био зоолог, бно ботаничар, бпо геолог, ако хоће да заокругдн своје знање н да дуоље зађе у саму природу ствари о којима се бави, мора бити упозпат бар с најосновнпјнм едементима падеонтологије, као год што, обратно, и палеонтолог, ако мисли успешно радпти на своме пол>у, мора вазда пратпти сувремене резултате у зоологији, и у ботаниди, и у геологијп.

ПРИЛОШЦИ К СРПСКОМ РЕЧНИКУ од I. ШКСНМОВИЋА 1. Нетко. У II књпзи Вукоие збирке народпих песама, стр. 262, у стиху 1-вом песме Вановић-Страхиња читамо: Нетко бјеше Страхинићу бане, а у песми Женидба Максима Црнојевића ст. 1170 (В. II, 566): Зачу негко Обреновпћ Јован. У своме Рјечнику записао је Вук неко и нсгко и тумачн их: „јетаис!, аП^иЈз: пеко дупа на иратима." Као ип '0 ми се чини, у поменутим стиховима имало бн нетко значити нешто са свим друго, п Вуково тумачење, ако је п добро и исцрпно за данашњу употребу речи неко у сриском језику, не бп било довољно за иаведена два случаја у обема знаменптим народним песмама. ДајеВук пмао времена овладати у мало већој мери рускнм језиком, он би се без сумње одмах сетио сдпчне употребе у.том језику замепице ндкто (п^-кђ- то ), која у руском у овој употреби стојп тако исто усамљена, као што је ово овако нетко у српскоЈ народној

песми. — Г. П. Вудмани у својој О-гатаисЈ гизкода јег;1ка стр 65 у „Бос1а{ки к гатјепЈсата" тумачп нЂкто српским пеко, што не ће битн са свим тачно. Ученик ће, док отвори прзу књигу Тургењева, са овим нЂкто=пеко доћи у онаку псту пеприлику. у коју и мц са „нетко=јетап(1. аП^шк" у: .Нетко бјеше Страхинићу бане" и „Зачу нетко Обреновић Јован." Неко, нетко, како га ми данас употребљавамо у говору и у књижевности, има у руском свог тачног заменика у кто-то, а нЂкто има у р. зпачење нечега мало као одређенојега од „неко", али ипак неиознатога, и у српском му тачно одговара: неки, некакав. Врло често се налази у руских писаца, а по мом сећању за извесно у И. С. Тургењева, овака употреба нЂкто : „Хозлнствомђ нашего знакомаго завћднвалв нЂкто Клуге, обрусквшш н4мецт." = Газдинством нашег познаника управљаше пеки (некакав) Кдуге, норушенп Немац. У „Первое собраи1е иисемт, И. С. Тургенева," Спб. 1884., стр. 249., читамо: „Теперв вота еш,е просвба: здћсв проживаетг руссклн, нЂкто Николаи Нпколаевичт> Чашниковт. и, разумћетсн, гододаета. Он кажетсл" и т. д. Тургењев моли своје пријатеље, да иомогну ваљаног, образованог човека, који трпи оскудицу, а знајући да им је непознат, вели: нЉкто, — неки II. Н. Ч. — Ири руци ми је још један прпмер. У „Полное собраше соч. И. С. Тургенева, т. И-оВ, стр. X," у иредговору ауторовом к романима, чнтамо: „ Изђ числа моихг сосћдеи самммт> мнћ бдизкимт> чедовћкомг 6 б1лт> ндкто Ђасилгп КаратЂевг, молодои помкшикЂ 25-ти дћтт,." Овде очигледао нЂкто значи неки, јер како би се у српском та реченица друкчије могда превести, ако ие: „Међу мојим суседиманајдепше сам живео с неким В. Каратјејевим, младим спахпјом од 25 година" ? Употреба нђкто, нетко за неки, некакав налика је оној појави у српском језику, кад се неодређен прпдев унотреби у место одређеног иди још пре данаи^њој провинцијадној унотреби по неким варошима у Србији кој место ко, где се, обратно, одређена Форма употребљава у место неодређене. У место дајена прономен нЂ-кђ додато и (3-ће лнце личне заменице: и, ја, је), оно је дошло као елеменат неодређености — то. И руско нђкто и српско нетко остаци су из старине (у руском се нђкто јавља само у иот. 8§., а у срнском у оваком значењу само у поменута два сгиха и можда још гдегод у народној песми), и очпгледно су једна иста нојава. Како пам је из руског језика са свим јасно 01:0 нЂкто, јер се и данас врло често п врло радо употребљава у значењу = некп. некакав (мени је само у том значењу и познато), то можемо и наш народни стих: Нетко беше Страхинићу бане — без икаква страха ирочитати: Беше