Просветни гласник

ПРИЛОШЦИ К СРПСКОМ РЕЧНИКУ

неки Страхинићу бане, Н1Т0 нас живо подсећа на стереотипне почетке народних ириповедака, у којима би оиај почетак гласио: Био једаред некп (некакав) Страхипић бан. Са свим је могућно, да је угледањем на технику народне приповетке овај почетак овако и склопљен: народпа несма и народна приповетка обделавају и тако врло често једнаке или бар сродне и једап од другог зависне мотиве — и уааимање из прпповетке у песму и обратно као да је од увек текло напоредо. Само би ово поред познатог учаимања мотива биоједан прилог за узаимање и технике, пгго у испитивању песама и приповедака не би била ннкаква новина, јер се и тако већ одавна говори да се и у сампм народним приповеткама могу наћи трагови порушеног, до прозе нстрвеног, некадашњег стиха. 2. Тако. Читајући руске „билине", увек сам и нехотиде застајао код неких стихова, где се такобшп и од њега облнци употребљавали на местима где би се у српском свагда употребило: оваки, овако и т. д. Тако у „билини" о Ставру Годиновпчу и о жени му Василпси Микуљичној читамо : И говоритт> посолђ да такови слова, а у песми о трговцу Сатку Годиновичу : Говорлтт. ему такови слова: — Не знаешв тн чуда-чуднаго — Не можета бнтв вт> ИлБменг-озерћ рнбнзолотн-первл. У „билини" о чувеном богатиру руском старнјега дикла, о Микули Сељаииновићу, читамо дваред: ГоворилЂ оротаи таковш слова. Ну још већма ме изненади слична употреба ирономена таки п проном. адверба тако у српским иародним песмама у значењу оваки, овако, јер ми иије нознато да се у области срп. језнка нгде употребљава тако место овако и т. д. То у нас чине једини Немци, кад говоре српски, а на њих се угледају н неке трговачке српске к]'ће у Војводини.У народној песми „Марко Краљевић укида свадбарину," Вук II, 422, стпх 156. читамо : Своме Шарцу тако беседио, а на другомједном месту опет у Н-ој књпзи читамо Својој љуби тако беседио. Како се код нас ово тако нигде више овако не употребљава, и ово су усамљени примери у језику а кад поред тога у истим приликама у истом значењу налазимо у руском епу заменицу таковип, то мп се чинн да појаву нашега тако у овде показаном значењу треба довести у везу с руским случајем, и овај случај тумачитп: да смо и ми из словенске ј заједввце ири сеоби ионели употребу тако место

овако, па се оно доцније заменило са овако. Какоје чврсто везанн стих најбоља хранионица за старинске речи и облике, нсто као и пословице, узречице, бајалице, и у онште сие што је у народном говору и животу коивенцпонално, то се и у народној песми све до данас сачували неколики примерн од тако са старим значењем. По томе би се у речнику срнског језпка код тако поред оних прнмера које налазимо у Вуковом Рјечпику, морао намести још п овај случа;ј, који се разликује од свих онде изнетих. 3. Набрекнути. У пародној песми »Страхинић бан," Вук. зб. II, сгр. 286., налазимо овај стих: Те набрекну оног хрта жута, а у истој песмп мало раније (стр. 281) читамо : Копилане, Страхинићу бане, А шта ли си, Влашче, премислило ? Нијес' ово бабе Шумадијнске, Да разгонпш и да наорскујеги (607 — 610). Ова се реч тумачи у Вукову Рјечнику овако: ,надрекнути, набрекнем v. рГ. етеп тИ бре! ап!аћгеп, ехсјреге аНдиет \осе бре /" — а пре тога то псто тумачење код речи: набрекпвати, набрекујем. Код речи набрекивање исто тумачење, али без бре! Мени се чини да ни Вук није са свпм веровао да је исходиште ове речи: бре ! — за то је на трећем месту није ни споменуо, остављајући простора потоњем истраживању да каже, ако што знадне поузданије. — И значењем и Формом подсећа нас набрекну и набрекујсш из народне песме на руски глагол брнкатв, брлкнутв, који се у руско-немачком речнпку И. Ј. Папловскога овако тумачи: 1, V. п. кИггеи, Иарреги; 2, v. а. ектаз кПггеис! 1тшегјГеи, — 8сћте188еи; 3, иићеДасМ е1луаз 8а§еи; „тНс1ег Тћиг 1И8 Наиз 1'а11еп (1аћгеи)"; брдкатвсл, брлкпутвсл у. г. 8сћа11епс1 ћ1п1а11еи, — вШггеп; брлкнут!. словцо тИ егпет 1Уог1е кегаизр1а^еп. Руско брлк, које је корен овим руским глаголима, одговара српском брек, које је опет - а не бре! — послужило темељем при грађењу наших поменутих глагола, којима се изгледом и значењем придружују још : бректати ,') у кога је као и у набрекнути (набрећи\ забрекнути (забрећи) првобитно значење, и обрецивати се, обрецнути се, које је као и набрекујеги л набрекну у народној несми употребљено у нренесеном смислу. Брпкнуп се и данас налази у свакидашњој употреби и у говору и у књижевности и у првобитиом значењу и у доцнијем, троиском. Навешћу два примера из И. С. Тургењева. У VII тому његових скупљених дела (1884.), стр. 202., прича се, како се чиновник један смеје Мартину х ) Внди 2. напомену на стр. 52. — П. Б. ТЗ.