Просветни гласник

књижевне обзнане

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА,

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЖ „Горски Вијенац владике црногорскога Петр а ПетровиАа Његоша. Увод и коментар наиисао Др ■ Милан Решетар. У Загребу. Штампала дионичка тискара. 1890.« —8°, IV, 248. Цена ? Колико тешкоћа у Горском Вијенцу има и за нас Србе, а камо ли за странце, осетио сам тек онда, кад сам га пре неколико годпна читао у Бечу са г. Кирсте-ом, и кад је ваљало сваки стих страним језиком казати.*) Тад сам јако осетио потребу једнога издања, коме би био додан опширан коментау тежих места. Таквог издања ми до сад нисмо имали (јер Љубишино издање не ће нико озбиљно за такво узети). Ту празнпну у нашој књижевности предузео је да попуни г. Решетар овим својим издањем, и он је тај тешки задатак — то одмах ијзављујемо врло добро нзвршио. За то га ми најтоплије препоручујемо, а школске књижнице никако не би требале да буду без љега. Иред самим текстом је опширан увод (80 стр.), уз текст је додато близу 450 напомена које објашњују лоједине стихове, а на крају је речник са преко 500 ређих и мање познатих речи. Већ из ово неколико речи читалац види да је овде говор

*) Кад је г. Кирсте штамнао свој превод изипгла су неколика реферата (г. Вуловића у »Самоуправи' 2 и засебпо, г. Јагића и М. Решетара у АгсЈиу-у књ. 10 и П^укојима је поправљено и протумачено доста стихова који су били петачно преведени. Али мени се чипи да у њима није све нзнесено што би се могло изнеуи, и — напротив — приписује му се у иогрев1ку оно што ја држим да је тачно препедепо. II ја бих тад написао реФерат о томе преводу, да ми нису везивале руке оне његове речи у предговору: „(Зосћ капп јсћ ез шсћк ип^егћчбвеп ћЈегтИ б(Теп(;Нсћ Дсп Неггеп Но1га1ћ МГк]о81сћ 1п "Шеп, Рго?евзог Ја«,пб јп Ре1егаћиг§ ипс! РгоГезаог Уи1оУ1б т Ве1 &га (1, (Не 1п НећепзтсипНдег "№е18е тјг АиШагип^еп ^е^ећеп ћаћеп, тетеп Оапк аиз/твргесћеп. Ећепво 1ић1е 1сћ т1сћ 1ећћа1( (1еп Неггеп Т ј. В4ојапоу1с ипД В,. Угћоуас уегр1НсМе(;, ше1сће Ме СМе ћаИеп, тегпе ТЈеЈзегвеГтпд ИигсћгиЈезеп.* По овоме, изгледа. као да смо нас двојица овај превод пре штампања прегле^ дади и одобрили у свему онако, како је из штампе изишао. Што се бар мепе тпче, тако пије било. Г. Кирсте је први пут са мном читао Г. В. и преводио на немачки. Ја сам га заустављао где год бих приметио погрешку. Код тамнијих места казивао сам му сво^е мишљење ограђујући се увек, да само ја тако мислим, и да за то може и ког другог упитати. Кад је превод бно наштампап, опазио сам да ме често — а рекао бих на шгету самога нревода — није послушао. иросветни гласпик 1891.

о издању. каквог до сад није бидо, а какво је Г. В. одавно заслужио. Па и поред свега тако огромног труда издавач ступа врло скромно пред читаоце: „Како се у нашој књижевности с те стране са свим мало радило, увјерен сам да ми радња неће бити онаква, каква би имала бити и каква бих ја желио да је. Свакако надам се да ми труд неће бити са свим узалудан ; а кому је стало до владике и његова Горскога Вијенца, нека рече што ја нијесам умио да речем и нека поирави гдје сам ја погријешио ; за цијело мало ће му се ко веселити колико ја сам, јер друго ни не иштем него да овијем потакнем наше књижевнике, да се живље баве око овога бисера наше народне поезије.® Мени је заиста много стало до Гор. Вијенца, за то ево и приносим своју скромну лепту као прилог познавању његову. Ако то учине и други бољи и вештији, онда ћемо брзо у новом издању добити Горски Вијенац онакав, какав смо га одавно требали имати. Ако би се овај реФерат мало поодужио, молим г. Решетара да ми не замери, јер ја врло добро знам с каквим је тешкоћама овај посао скопчан (нарочито кад претходних радопа тако рећи није ни било), а искрено иризнајем да је много лакше сад исправљати и попуњавати него изнова цео посао радити, Да почнемо прво с текстом. Стх. 17. (из посвете). Ево тајна бесмртника: даде Србу сталне груди итд, „Ево тајна како бесмртни Карађорђе и у малому народу изведе тако велико дело итд.» Ја бих рекао да то значи: Ево тајног бесмртника који.... итд. Стх. 1—2. Виђи врага су седам бињишах, Су два мача и су двије круне. »Враг т. ј. вражје бпће што је владици Данилу пред очима, то је глава мухамедоваца (негда арапски калиФ па турски султан) ; на њему је седам бињиша, јер СЈајем надмашује остале владаоце, а носи два мача и двије круне, јер му се власт и моК иростире и на исток (Ааију) и на заиад (Евроиу)."- §