Просветни гласник

КРИТИКА И ЕИВДИОГРАФИЈА

воре нехо раде. Ја не мислим да је тако. Ја ове стихове овако разумем: Шрец Европе (онај што Јевропу приноси на жртву) хули, пљује на олтар Азије (на Јерусалим, на хришћанство), (и) тешки азијатски топуз ломи цркве (свете куле под сјен распјатија). — И г. Кирсте је овако лревео, али му г. Решетар пе одобрава (Агсћ^у XI, 291, 292). Стх. 643. Страгино алеме доклен Кеш саавати ? „Српско племе некада страшно а сада у мртвилу спава.« — Ја мислим да овде страшно значи што и несЈретно, црно. (»Страшан дан.°) Стх. 674, 675. Нек' ироиоје ајесна. од ужаса, Олтар ирави на камен крвави! „Ову (последњу) реченицу треба попунити од прилике овако : а нека се подигне олтар и т. д. т. ј. нека крвава борба помогне крсту да сам царује у Ц. Г.» — Да ли се не би могао предикат горње реченице — ароаоје — пренети и у доњу, иа се онда не би имало шта попуњавати ? Стх. 689, 690. Какве су ти они аоглавице, Називљу се цареви синови ! „Како су обијесне турске поглавице (па со из обијести и зову синовима цара турскога !), то Ке нам они доћи без страха на састаиак, и ако им не дамо вјеру да им неће бити зла од нас." — Ја мислим да су ова два стиха одговор на говор владике Данила : да главаре браКеистурчене.... Сердар Јанко их не признаје за главаре, поглавице, јер се пазивљу цареви синови. Стх. 734-735. Ефендија, ти не угонета Око шта се ово сакуаило, Но си с краја иочео тањега. „Почео си говорити о ситнијим стварима, док знаш да је много тежи узрок с којега се окуписмо." — А од куд ће они знати због чега су се Црногорци скупили ? Није ли у почетку речено да се скупштина скупила « иод видом да мире некегл аве®, п они управо о томе и почињу разговор. Да Турци заиста нису зиали, сведоче и стх. 964—967: Што је ово, браћо Црногорци ? Ко је овај пламен распалио ? Откуд дође та несрећна миса 0 превјери пашој да се збори ? Стх. 772—74. Али тице ге су најслабије Лови свјетлост лисичијех очих, Него орла кријуЛи гледају.

«Лисичије очи свијетлећи се опчињавају најслабије птипе али орла само криомице гледају, јер се ве.шкијех птица, лисица боји: турска вјера премамљује само слабиће, али праве јунаке неће никада.® — И ове стихове ја овако разумем : У светлост лисичих очију птице (кокоши), које су најслабије, слободно гледају не слутећи никакву опасност и тиме пропадају (лови их тиме лисица), али (тице) орла кријући гледају, јер опасност одмах виде. Лукавим дакле начином лакше се слабп дају уловити, него силом, јер се испред ње одмах склањају. И ови стихови, мислим, стоје у вези са предњим којима се владика Данило труди да оправда потурице, што су примили мухамеданство, и да је опде говор о орлу и кокоши, а не о орлу и лисици види се из стх. 804: за кокошку и орла не питам. Стх. 783-785. Тад би ми се уараво чинило Да ми св'јетли круна Лазарева, Е слетио Милош међу Србе! «Чипило би ми се да опет сјаје стара српска слава и срећа, јер се међу Србе вратио Ми.*,ош те их подигао." — Ја оно е не бих објаснио са јер него са да : чинило би ми се да је слетио Милош ' међу Србе. : Стх. 788, 89. Кад вјетрови и мутни облаци Дријемају у морској тавници, »Ц. Гори највише доноси облаке и олују југо, које долази с мора ; кад је дакле мирно вријеме, вјетрови су облаци као затворени у мору.» — Може бити да је овако, али може бити да је овде и митолошка тамница ветрова, јер митологија код Његуша, ученика Симиног , избија овда онда на површину. Стх. 848. Турци браКо, у кам ударило ! »К врагу пошло ово подмукло приговарање што ништа не помаже. 8 — Овај стих може објаснити само онај који је живео у Црној Гори. Кад се помене какво зло, несрећа, болест и т. д., обично се рече : овде глуво било, или: у нашега чабра гвоздене уши, или : у кам ударило! Тако сам ја мислио да се овде подразумева : (( у кам ударило зло које ће настати, ако се Потурице не хтедну покрстити." Алимиједан пријатељ рече, да се у Нрној Гори «у кам ударило" рече и у иронији, кад се хоће неко да похвали. Тако у (( Ускок-Јанку" г. Сима Матавуља (у »Новој Зети«) има на једном месту : »соколе, у кам ударило ! а , а то је толико исто : ти ниси ни видео сокола ! Тако се и овде војвода Ба-

■