Просветни гласник

кШШКЕВНЕ ОВзНтИЕ

59

Стх. 490. Та невоља како ме бољела / „Што је онако племенита жена каква је Рул;а удата за кукавпцу какав је Касан." — Мислим да је овдс невоља због тога, што је жена уграбљена, и он би ту неоољу ирегорео, „да је бјеше Србип уграбио.« Јер каква му је то ве.шка невоља, што је за сКасана бруку неваљалу", за једнога из његова браства или племена, удата „вила« Ружа ? Овако је и г. Кирсте разумео, а г. Решетар му замера (АгсМу XI, '791). Стх. 498. И од бога дио изгубили. „Дио од среће што нас иде, срећу; у Ц. Г. наиме највећа је срамота и најгоре злочинотво убитп жену. С( — Не ће бити да овде дио значи срећу на земљи, већ дио блаженства, награде, што их чека кад Богу оду. Стх. 518. Збили ти се снови на Турчина ; „Скупи.ш су ти се снови на Т., једнако о Т. мислиш. 0 — Вуловнћ мисли да овај прошасти прндев долази од глагола збити, збудем , и да није овде у прошлом времену, него да се овде њиме казује зкељењс, да дакле овај стих значи ; Да бог да се твоји снови, твоје црпе слутае, па Турчину, а не на нама, испунили ! И ја тако мислим. Према томе ваља изменити и интерпупкцију. Треба се сетити да то говори Вук Мићуновић, онај исти којн је чуо монолог владике Данила, гојим се почињс спев, и тешио га и храбрио. Али г. Вуловић ту одмах додаје : »али ми један прост Херцеговац, који Горски Вијенац на памет и Црну Гору у накуст зпа, рече, да ће то значити : све једнако о Турчину мислиш, — да је, дакле, овде збили се — скупилп се.» — Једва ли ће ово овако бити. Стх. 526-527. Ја аовише нешто од еас видим, То је среЛа дала ал' несрећ а ! „Владика не зна би ли рекао да је то, што види више од ссталијех, за њега срећа (јер боље разумије стварн од њнх) или несрећа (јер тако видч и погибељ што Пријети домовипи а они је пе виде).« — Ја бих то овако објаснио : Свакоме човеку, на и народу добро долази од среће а зло од несреће (Ормузд и Ариман, Бог н ђаво, и т. д.), па владика не зна унапред од кога му је то дато, да внди впше од осталих. Ако сретно сврши замншљени посао, дала му је срећа; ако ли пак проиадне и он и народ, несрећа му је дала ту видовитост, да га навуче на пропаст.

Стх. 528. Не бојим се вражијега кота, „Турака који су извап Ц. Г." — Мени се чинн да он овде подразумева само Мухамеданце у општс н п,нх сс пе боји, али ое бојп (( од зла домаћега да уз Мухамеданце (потурице) ие пристану и Хришћани, који су од пстог племсна. Стх. 546- 547. С Турцма ратиш, а Турке својакаш, ДомаКима тобож да с' умилиш; „(Спољашњи) Турци су ти љути непријатељи те с њима ратујеш, а опет с друге стране с њима се подносиш, као да су ти својта, јер се надаш да ћеш тако стећи љубав домаћих Турака." — Ја ово овако разумем : Ратујеш с Турцима (ко је год Му • хамеданац), а Турке (потурице) својакаш, да би им се умилио. Стх. 603—604. Без муке се ијесна не исаоја, Без муке се сабља не сакова ! »Вез јуначке муке нема пјесме, само јунака пјесма слави.« — «Гдје није јунаштва пе кује сс ни сабља, гдје није јуначко срце само оружје не помаже.« — Ја бих и ово само овако иротумачио: Да нема муке, не би било ни јунака, па ни иесме; да нема муке, не би се имала за шта ни сабља ковати. Стх. 605.-607. Јунаштво је цар зла свакојега А и ииИе најсл-ађе душевно Којијем се ијане иокољења. »Јунашгво доноси са собом свакојаке невол^е, алп опет стећп јуначку славу човјеку је највећа награда за муке што је поднио ; за том славом гине свако покољење". — Последња два стиха ја бих само овако протумачио: Успомене на јунаштва која су песмом сачувана најслађа је душевна храна, којом се одушевљавају поколења. Стх. 624-627. ЛСрец Евроие с светога амвона Хули, иљује на олтар Азије; Аоми тешки тоиуз азијацки Свете куле иод сјен расајатија. „Европејски (хришћански) свећеник са свете проповиједаонпце проповиједа против азијске (мухамедовске) вјере; мухамедовци дивљом снлом рушс храмове што су под окриљем крста." — Овим је стиховпма дакле песник хтео да каже како се Хриш ■ ћанин бори против Мухамеданаца, тиме што опровргава њнхову веру, речима, а Мухамеданци не го8 *