Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОВЗНАНЕ

67

у преводу г. Алфреда Јенсена, познатог већ у шведској књижевноети преводом Пушкиновог Оњегина и Шчедринових скица. Г. Јенсеп се бавио и у нашој средини и изучавао језик и нашу новију и народну књижевност. Поред осталога превео је иГорски Вијенац, написао му опширан увод о владици — песнику и додао опширан коментар. Тај свој превод поднео је на конкурс шведској академији и добио — од 56 конкурената — другу награду: повећу златну медаљу, на којој је на једној страни слика оснивача , краља Густава Ш-ћег и година оснивања академије 1786., а на другој девиза академије: „бпШе осћ 8таћ« (геније и укус). У одлуци академијској вели се да је превод врло срећно испао, а да је оргинал чудноват и интересан, јер се „необично а често и заносно огледају у њему обичаји и погледи целог једног племена." Ми срдачно честитамо г. Јенсену на успеху, и желимо му да код својих земљака стече заслуженог признања за труд који је око посла уложио. Уједно се надамо да на овоме не ће остати, него ће и даље пресађивати одабраније цветове из нашег скромног јужног врта у свој далеки север. Љуб. Стојановић.

»Лукшновскт. Горнб/и Вднвцг. Поама в(, стихах г в Петра Пстровича Н^гоша. ПереводЂ сђ сербскаго. Москва 1887."— 8°, стр. 134. Кад је г. Решетар онако незадовољан са Кирстеовим преводом Г. В-ца, шта ли ће он рећи кад прочита руски превод ? Погрешке и нетачности у немачком преводу могу се избројатп, и према величини спева и према тешкоћама у разумевању смисла (а колико таквих тешкоћа има, јасно се види из овог најновијег издања) слободно се сме тврдити да их није много. И за такав превод г. Решетар вели: »0 самом немачком пријеводу не ћу и не могу да судим, али опет смијем слободно рећи да се бистро види да га није пјесник преводио већ филолог ." — За овај руски превед могу ја са своје стране слободно тврдити да га није преводио нн филолог ни историк, а песник.... То нека пресуде његови земљаЦц. Ако бих хтео да избележим све погрешке у руском преводу онако, као што је то г. Решетар учинио са немачким (у Агсћгу-у XI), ваљало би мп — у најмању руку — половину Г. В-ца прештампати! Како је то немогуће, изнећу неколико места, па пека читаоци сами пореде са оригиналом и виде У колико ће Руси разумети нашега песника. Ево почетка :

0 Господи, что вижу л !,... В ђ вЉцћ и вђ царскоВ багрлниц4, Всему живушему грозл, Идетт. коранЂ сђ мечемЂ вђ десниц% ! За кимђ СЂ']5дал и топча Все по пути какЂ саранча, Турецкое несетсл племл! 0 тлжкое, о злое времл Какал скорбв !.... какое горе !.... Разбушевавшисв, словно море, АрабЂ 1 ) поработилЂ весв св^тђ.,.. Вго неистовство прес&чв Французскш разв& можетв мечЂ 2 ), Инои ему преградн ј Љ тђ ! Злои рокЂ воздвигђ тебн, ОсманЂ, 3 ) Длл истребленвн хрисианЂ ! Задумавши вђ недобрни часЂ,] ПоганнхЂ ратв призвалЂ на насЂ Изђ Азји ПалеологЂ 4 ) СгубилЂ и собственное царство Да, проклдлЂ правосуднни В огђ Его безумное коварство ? Не долго ликовалЂ ЦарвградЂ, Что Сербо†разгромалЂ Мурадг 5 ) НагранулЂ лжзтни МагометЂ 6 И Грецш спасенБл н 4 тђ ! Бранковичи*) не разЂ хот4ли Отчизну бћднуи спасти...! Не далЂ Господб достигнутЂ ц^ли Должни мн рабство в 4 кђ нести ! И храбрнб Л нђ, 8 ) и СкандербегЂ, 9 ) Ј ) Магомедане начали свои завоеван1н изг Аравш. 2 ) Времл, о которомг говорихсл, бнло временемЂ могуш,ества Французо†␠Европ4, во времена Авдовика Х1У. 3 ) Османг I кадиФЂ, основателв могуодества Турокг. 4 ) Визант1иск1и Имиерагорг 1оаннт. Кантакузент., иоссорившисБ СЂ даремг сербскимт., СтеФаномг Душаномт., призвадг Турокт. изћ А зш нротиаг Сербовт.; но Турки впосл^дств1И покорили и самув Византјв. 5 ) 15-го 10нл 1389. г. султант. МурадЂ разбалт. сербскаго царл Дазарл на К оссовомђ пол Ј ; сђ зтого днл Серб1и вестало. *) СултанЂ Магомета II. взллђ Копстантинополв гљ 1453 г. и сд4лалЂ его столицеи своеи имиерш. ') Георпе Бранковичт. — кплзб сербсшп, жившхи вђ иоловинЈ ХУ в. вђ согаз^ сђ Венграми и Поллками, воевалЂ нроти†ТурокЂ, п усн-ђлЂ, на коротвое времл, ед ±латБСл независимимт,. 8 ) Л нђ Гун1адЂ — правителв Венгр1и, вђ малол^тство королл Владислава V, жившш вђ половинб XV в-^ка ; воевалт. удачно сђ Турками. *) Георгш КастриотЂ, ирозваннни СкандербегЂ влад!!телв дпирсми, жившш вђ половин& XV в^ка, вђ со»з!ј сђ Сербами воевалЂ проти†ТурокЂ, и освободилг на короткое времк дпирг отђ ихђ владнчества.