Просветни гласник

70

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Кто приравндлЂ тебд ко мн г 15 ! Ти, чтооћ у Турокч. заслужитв, И јшилђ пичђмЂ не дорожитв ! .. И все — свободу, КрестЂ и честБ, Все, что свдтаго толбко естБ Все продалљ !... руки тб1 лизалт. У т^хђ, кто родину терзалЂ !... А л !... тн знаешБ -ли кто л ! В ичђ Бож1и — свитни на тебн ! Ч то 6 ђ ти во в^ки не рабнлЂ, Ч ^мђ прежде самЂ, поганн!, 6 нлђ !« А завршетак : Мрки Вуче, подвгпи бркове, Да ти виђу токе на прсима, и т. д. гласи у преводу: А да! на токи мп1; взглднутБ ! Смотри, какЂ много ихђ сломалосБ! В ђ куски разбитн !... видно, вђ грудБ Не мало пулБ теб^ћ досталосБ ! И самЂ осталсл ц ^ лђ едва ! Ие плачБ, скорМ глаза утри, И Господа благодари, Что живђ и здра†!... в ^ дб голова Дороже, ч^мђ ружБе — она У насЂ, вЗј ДБ , на плечахЂ одна, И дваждн .шди не родлтса ! Стр4лБба, в^дб , д^ло глааЂ и рукЂ, А не ружБл!... захочетЂ ВукЂ Ему всћ руЖБЛ пригодлтсл ! Изгледа као да је овако страдала дикција због стиха којим је превођен. Слику се морало жртвовати све. Може бити да то не би било да је писац узео размер руских билина те њиме нреводио. Он би мислим боље и доликовао него овај. Из ових неколико одломака читаоци ће увидети да се руски превод далеко удаљио од српског оригинала, и да ће Руси имати врло тамну и нетачну слику овог најлепшег дела Његошева, овог најлепшег спева наше литературе. Ако овај превод упоредимо са немачким морамо признати, да ће Немци боље разумети Г. В. него Руси. Та они (Аустријанци) нас и иначе с других страна много боље познају од Руса. Ето тако нама Србима код Руса ни у литератури что-то не везетЂ. Љуб. Стојановић.

„Косовска Споменица. 1389. —1889. Бој на Косову године 1389. у народним песмама. Београд. Државна штампарија краљевине Србије. 1889.«—8°, стр. VIII,, 227.

Данас се у нашој књижевности тако мало обраћа нажња библиограФаји и критици, да врло често нове књиге не само не буду пропраћене дужом или краћом оценом, него их често ни у књижевним огласима новинарским не огласе. Тако је, чини ми се, било и са овом књигом, коју су за штампу приредили г.г. Љ. Ковачевић и П. Ђорђевић, и која је пре годину и по дана угледала света. као издање српске краљевске владе о аетстогодишњем аомену косовског боја, учињеном 1889. у Крушевцу, а јасене сећам да сам о њој и оглас читао. У овој су књизи први пут скупљене уједно све песме које опевају бој на Косову. Оно истина у нашој и у страној књижевности чињенн су и раније покушаји, да се из разних косовских песама састави целина као повећи еп, али се ни за један од тих покушаја, не може рећи да је како ваља испао за руком. При тим покушајима или су узимате само неке песме и ређане једна до друге, или су из разних песама узимати само поједини комади и из њих састављена целина. Овде пак прикупљене су све песме у целини, тако , да се из њих боље него и из једног извода види, у колико су и како очуване у души народној успомене косовске несреће. У „Косовској споменици" има двадесет и седам иесама са око 6000 стихова, а прикупљене су из дванаест разних издања. Према садржини подељене су у три одељка: I песме које опевају догађаје пред бојем косовским (девет), II сам бој (шест), и III догађаји после боја (дванаест песама). Прва песма у првом одељку је из Хилфердингове књиге „Босшл е^с«. Друга је „Саи царице Милице« из Петрановићеве збирке. Из исте је збирке и трећа песма „Бранковић зове Турке на Косово." Ако се за неке Петрановићеве песме може тврдити да су из »новијег датума," чини ми се да се то с највећим иравом може рећи за ову. У њој има тако много пенароднога, да се то никако не може сложити са осталим народним песмама. Ту је п „силни Душан« и Босна Душанова, и намера Душанова да освоји Стамбол, и „ цјеловито царство Костандина грчкога цара славна® итд. итд. И с уметничке стране је ова песма врло слаба, и за то не би било штете да није ни унесена у „Споменицу." — Четврта је иесма (( Комади од разних косовских песама 0 из Вукове II књиге; пета »Полазак Југовића на Косово" пз „Данице« за 1868. г.; шеста „Војно се прашта с љубом полазећи на Косово, 4 из Вел. срп. Нар. Лире, а седма „Стр^хинић Бан.» Страхинић бан се готово ништа пе тиче косовске битке, јер и ако је турска војска иа Косову, ни он ни Југовићи и не мисле да ваља и српска војска да се креће, да