Просветни гласник

7 6 111- -ГНК IIII!

држ. штамп., 1890, Издањс књижаре Велимира Валожића. — 27 лиетова (без пагинације). Цена 40 п. д. 0 поиису људства (становништва). Једна етатистичка операција. По Ј. Јансону, проФесору на петрогр. университету и члану међунар. статистич института. Од М. М. ПротпКа, писара мин. просв. и цркв. послова. У Београду, 1890. — 8°, стр. 23. — Цена 50 пара дин. 0 иостању српског патријархата^ од С(тевана) М. ВеселиновиКа. Београд, народна штампарија Љуб. Ј. Бојовића, 1890. — 8°, стр. 73. (Нема насловнога листај. Цена ? Пол а Бер а 0 каиен>у и земљиним творбама (минералогија и геологија;, за ниже разреде средњих школа. 0 Француског превео Ђ. Козарац. Са 39 слика. Београд, 1890. — 8°, стр. 31. — Цена 50 пара дин. Пола Бера 0 човеку, за ниже разреде средњих школа (Допуна Пол-Беровој зоологији за I. разред), с Француског превео Ђ. Козарац, са 31 сликом. Београд, 1890. — 8°, стр. 33. Цена 80 п. д. Рго^гат с. к. теНко^а Дггатпо^а ^јшпагјја и Виђготтки га ако1аки §ос1ти 1889./90. (Васкгај : А. Ра1јеШоуапе, — К 2оге ; В. 8ко1вке уцевИ — С. К. 1Јргау11;е1Ј81;уо). 1Ј Бићгоутки 1890. — 8°, стр. 77. Цена? Римско приватно право и његов утицај на европска законодавства и правничко образовање у опште. Приступно предавање Живка М. Милосав-

КОВЧЕЖИЋ

љеви&а, суилента Вел. Школе, држано 9. октобра 1889. год. у сали Ведике Школе. Београд, краљевско-српска државна штампарија, 1890. — 12°, стр. 87. Цена ? Сриска Ераљевска Велика Шкода. Наставничко особље свију Факултета и преглед предавања за 1890./91. шк, годину. Бео рад, 1891, штамп. рад. стр. — Мала 8°, стр. 40 (на стр. 27—40. штампан је говор ректора Вел. Школе, С. М. ЛозаниКа, држан о прослави Св. Саве 1891. год. у дворници В. Школе: „Одговара ли наша индустрија позиву свом?"). Стара Србија и Жакедонија од Саиридона ГоичевиКа. Са 70 ориђин. слика(12 табела, 2 дупле слике, 56 слика у тексту), статистичким. табелама и етнограФском картом (1:300.000) у пет листова. Пре вео с немачког Милан КасумовиИ. Део први и други. Београд, 1890.. — Вел. 8°, стр. XXII и 370. Цена 10 динара. Статистика кривичног и грађанског суђења у Краљевини Србији за 1881. год. (Ц^аИв^ие с!е 1а јивМсе сгЈтшеПе е1; с1УЈ1е с1и гоуаите Ле 8ег1ле реп(1ап1; Гапс1ее 1887.); написао Богољуб ЈовановиА. Са две статист. карте и три диаграма. Београд, у штампарији Краљевине Србије, 1890. — Велика 8°, 2 листа и ВХШ стр. (по два ступца). Цена ? Теорија грађанског судског постунка с погледом на законик о поступку судском у грађанским парницама за Краљевину Србију. За потребу својих слушалаца написао Анд ра ЂорђевиК, про®. права у Вел. Школи. Прва полована. Београд, држ. штамп. 1891. — 8°, стр. VIII и 230. Цена 2-50 дин.

ПР00ВЕТНИ НАУЧНИ ПРИЛОШЦИ. Триста лалих планета.*) — Три стотине малих планета, које се окрећу око сунца међу орбитама Марса и Јупитера, чине собом прстен светова. Свакн свет има своју нумеру и своје име. Планету под бр. 300. пронашао је 11. окт. 1890. астроном Пализа у Бечу, а планету под бр. 1. астроном Пијаци у Палерму 1. јануара 1801. године, — дакле, за 90 година пронађено је 300 иланета\ — У старом веку биле су познате ове планете: Меркур, Венера, Марс, Јупитер и Сатурн. Кад је Копернш; доказао да се све оне окрећу око сунца, а Кеплер показао поуздано средство, да се одреди даљина од сунца до планете. — тада се опазило да међу Марсом и Јупитером има огроман простор , ничим нс заузет. Ватрена машта Кеплерова смештала је ту *) Од русвог астронома О. Глазенаиа.

К0ВЧЕЖИЋ особиту неку планету, али њуније нико видео. Године 1766. витенбершки проФесор Тицијус обратио је пажњу на занимљиви аритметички закон, по коме иду даљине од сунца до планета. У њему играју улогу циФре 3 и 4. Ако се узме да је даљина од земље до сунца равна 10, онда се даљина до свих њему познатих планета одређује овим бројевима: за Меркур — 0-Ј-4 или 4, за Венеру — З-ј-4 или 7, за земљу 6-)-4 или 10, за Марс 12-(-4 или 16, за непознате планете 24-Ј-4 или 28, за Јупитер 48—ј—4 или 52, за Сатурн — 96—ј—4 или 100. — Истинске су пак даљине равне: за Маркур — 4, Вен. — 7, Земљу — 10; Марс — 15, Јупитер — 52, Сат. — 95. Неслагање је , као што се види, доста велико само за Сатурн ; за тим се, осим Марса, истинске (сада утврђене) даљине потпуно слажу с даљинама, које су израчунате по закону Тицијеву, познатијем под имеиом закона Боде-а, који је тек ј доцније обратио на њ своју пажњу. Уједно с тиж,